Neki ljudi na cudan nacin zamisljaju svet :D :D :D

Source: Fool’s World Map 

Regis: "Barbara, you’ve done very well so far - $500,000 and one lifeline left — phone a friend.

The next question will give you the top prize of One Million dollars if you get it right but if you get it wrong you will drop back to $32,000 — are you ready?"

Barbara: "Sure, I’ll have a go!"

Regis: "Which of the following birds does not build it’s own nest? (more…)

Ovakva hipoteza o nastanku Univerzuma, gde je on u početku bio vreo a zatim se postepeno hladio, u saglasnosti je sa svim posmatračkim nalazima kojima danas raspolažemo. Ali, ipak, ostaju još neka pitanja bez odgovora:

1. Zašto je rani Univerzum bio tako topao?
2. Zašto je Univerzum u makrokosmičkim razmerama tako homogen? Zašto izgleda isti u svim tačkama prostora i u svim pravcima? A posebno zašto je temperatura mikrotalasnog pozadinskog zračenja bezmalo ista ma u kom pravcu pogledali? Situacija pomalo nalikuje onoj kada većem broju studenata na ispitu postavite isto pitanje. Ako svi oni daju potpuno isti odgovor, možete prilično biti sigurni da su bili u vezi. No, u prethodno opisanom modelu od Velikog Praska nije proteklo dovoljno vremena da svetlost prevali rastojanje od jednog udaljenog područja do drugog, čak i ako su ta područja bila međusobno blizu u ranom Univerzumu. Prema teoriji relativnosti, ako svetlost ne može da stigne od jednog područja do drugog, onda za to nije kadra ni bilo koja druga informacija. Prema tome, nije bilo načina na koji su različita područja ranog Univerzuma mogla steći istu temperaturu, osim ako iz nekog zasad neobjašnjenog razloga to nije bio slučaj od samog početka.
3. Zašto je Univerzum od početka imao gotovo kritičnu stopu širenja, što razdvaja modele u kojima dolazi do kolabriranja od onih kod kojih se širenje nastavlja u beskonačnost, tako da se i sada, deset milijardi godina kasnije, on još širi tom istom stopom? Da je stopa širenja jednu sekundu posle Velikog Praska bila manja makar i za jedan sto hiljada milioniti deo, Univerzum bi kolabrirao pre no što bi uopšte dostigao sadašnje razmere.
4. Uprkos činjenici da je Univerzum tako jednoobrazan i homogen u makrokosmičkim razmerama, ona sadrži lokalne nepravilnosti, kao što su zvezde i galaksije. Za njih se smatra da su nastale iz malih razlika u gustini pojedinih područja ranog Univerzuma. Odakle vuku koren ove nepravilnosti gustine?

(more…)

Nedelja, skoro 5 sati ujutru. I najsjajnije zvezde su potpuno izbledele, ustupaju mesto predstojecem danu. Ne mogu da spavam, razmisljam, pokusavam da nadjem odgovore na mnoga pitanja ali bez uspeha….

Mnogi su me često pitali zašto volim astronomiju, zašto zvezde. Uvek sam pokušavao da dam neki odgovor, sličan, nikada isti…. Noćno nebo puno zvezda, bez obzira gde se nalazite ono je uvek tu, uvek isto, nepromenjeno. Ako ste sami, ako ste tužni, zvezde vam prave društvo, one vam stalno pričaju neku novu i zanimljivu priču… (more…)

Jadan mali Pluton Bio je poslednja otkrivena planeta, najmanja i najdalja planeta. Polako je setao dalekim delovima Sunčevog sistema, nikome nije smetao… ali naljutio je astronome i oduzoše mu status planete. Ali, Pluton se vraća, jači i opasniji nego ikada. Došao je da se ostveti… (more…)

Nešto kasnije dešava se jedan od najznačajnijih događaja u evoluciji svemira – temperatura opada do vrednosti na kojoj jezgra deuterijuma mogu da opstanu. Odmah zatim počinje formiranje težih atomskih jezgara. Jezgra teža od helijuma se ne formiraju u većem broju. Sada kada je temperatura dostigla granicu da je moguće opstajanje jezgra deuterijuma gotovo svi slobodni neutroni odmah su se ugradili u jezgra helijuma. Tačna temperatura na kojoj se ovaj proces odigrao skoro da ne zavisi od broja nuklearnih čestica po fotonu, jer bi u protivnom visoka gustina čestica trebala da omogući lakše formiranje jezgara. Ako imamo milijardu fotona po nuklearnoj čestici , nukleosinteza će početi na temperaturi od 900 miliona Kelvina. Starost vasione tada je iznosila 3 minuta i 46 sekundi. Neposredno pre početka nukleosinteze neutronski raspad je pomerio neutron – protonsku ravnotežu na 13% neutrona i 87% protona. (more…)

Nikada nemojte misliti da vec sve znate. I ma koliko vas visoko cenili, imajte hrabrosti da sebi kazete: ja sam neznalica. Ne dozvolite da gordost ovlada vama. Zbog nje cete, mozda, biti uporni i tada kada je potrebno prihvatiti tudje misljenje. Zbog nje cete odbiti neki koristan savet i drugarsku pomoc - Ivan P.  Pavlov

Konačno smo spremni da pratimo događaje koji su sledili neposredno nakon rađanja vasione. Na našu žalost priču ne možemo da počnemo od samog početka, od samog rođenja vasione, odnosno od nultog vremena i beskonačne temperature. Iznad temperature od 1.5·10¹² K vasiona je sadržala veliki broj čestica poznatih kao pi-mezoni čija težina iznosi oko 1/7 težine neke nuklearne čestice. Za razliku od ostalih nuklearnih čestica pi-mezoni interaguju veoma snažno i sa nuklearnim česticama i međusobno (tačnije rečeno neprekidna razmena pi-mezona između nuklearnih čestica je uzrok za privlačnu silu između nuklearnih čestica u jezgru atoma). Prisustvo velikog broja ovakvih čestica pri ekstremno visokim temperaturama koje su vladale prilikom samog rođenja vasione dodatno otežavaju i onako komplikovan proračun o ponašanju materije pri ovako visokim temperaturama. Sada ćemo početi priču oko jednu stotinku sekunde nakon Velikog Praska, kad je temperatura opala na milijardu stepeni Kelvina, dovoljno ispod praga za pi-mezone, mione i sve teže čestice. Sada krenimo na put kroz prostor i vreme. (more…)

A scientist is happy, not in resting on his attainments but in the steady acquisition of fresh knowledge. - Max Planck (1858-1947)

Due to the enormous workload involved in physics classes combined with stress and lack of sleep, physics students often forget (either by accident, defense mechanism, or intentionally) what their major really is. Thus, as a physics major, I took it upon myself to create a small list of indicators to help us all remember what we really are. (more…)