O zivotu, univerzumu i svemu ostalom

Termonuklearne reakcije igraju važnu ulogu u stabilnosti zvezda. Setimo se, na primer, da je početak sagorevanja vodonika odgovoran za zaustavljanje kontrakcije protozvezde. Odlivanjem energije oslobođene u termonuklearnim reakcijama u centru zvezde uspostavlja se stanje u kojem zvezda može da podnese ogromnu težinu svojih spoljnih slojeva.

Kad ostane bez nuklearnog goriva mrtvo telo sagorele zvezde u centru planetarne magline jednostavno se skuplja. Milijarde milijardi tona gasa koje sa svih strana vrše pritisak ka centru, neumoljivo lome i sabijaju zvezdu do veoma malih dimenzija. Uskoro će gasovi biti tako gusto složeni da će atomi unutar zvezde biti potpuno oljušteni.
Svima je poznato da se u normalnim uslovima atom sastoji od masivnog jezgra u centru oko kojeg kruže elektroni po svojim orbitama. Ali, duboko u unutrašnjosti umiruće zvezde male mase atomi su tako tesno zbijeni da se elektroni otkidaju od jezgara. Unutrašnjost zvezde sastoji se od jezgara koja plove u moru elektrona. Na kraju, kad gravitacija sabije zvezdu na veličinu ne veću od Zemljine, elektroni su tako gusto zbijeni da je pritisak koji oni stvaraju tako snažan da se može odupreti daljoj kontrakciji. Ti elektroni su tada tako gusto složeni da bi svaka dalja kontrakcija primorala dva elektrona da zauzmu isto mesto. U fizici se kaže da bi to bio pokušaj da dva elektrona zauzmu isto kvantomehaničko stanje, a to strogo zabranjuje zakon koji je nazvan Paulijev princip isključenja. Rezultujući pritisak koji zaustavlja dalju kontrakciju mrtve zvezde naziva se pritisak degenerisanih elektrona. (continue reading…)

Betelgez je vrlo sjajna zvezda koja sija žuto-narandžastim sjajem na desnom ramenu Oriona. Ime ove zvezde je arapskog porekla i znači “ruka džina”. Ova zvezda je, kao i mnoge druge zvezde iz sazvežđa Orinon, verovatno nastala pre nekoliko miliona godina iz molekularnog oblaka gasa koji je još uvek vidljiv u Orionu, ali je njen evolutivni razvoj tekao dosta brzo zbog velike mase.

John Herschel je 1836 godine da ova zvezda ne sija uvek istim sjajem, već da se njen sjaj menja sa izvesnom pravilnošću. Astronomi danas znaju da je ova promena sjaja posledica promene dimenzija zvezdine atmosfere. Betelgez je jedina promenljiva zvezda prve zvezdane veličine, osim toga ovo je jedanaesta zvezda po sjaju na nebu. Po karakteristikama promene sjaja Betelgez spada u delimično pravilno promenljive, pulsirajuće zvezde. Njen period iznosi oko 5,7 godina. Maksimumi sjaja zabeleženi su 1933 i 1942 godine, tada je sjaj ve zvezde bio 0,2 magnitude. U doba minimuma sjaj zvezde opadne ispod 1,2 magnitude, a najmanji je zabeležen 1927 i 1941 godine. Tokom jednog perioda sjaj zvezde se promeni oko dva puta.  (continue reading…)

U prethodnom tekstu videli smo kako se opisuje geometrija prostora. Sledeća bitna osobina svakog prostora je nalaženje najkraćeg puta između dve tačke. Svima je poznato da je u našem realnom 3D prostoru najkraće rastojanje duž koja spaja te tačke, ali kada se promeni geometrija prostora menja se i izgled najkraćeg rastojanja. (continue reading…)

Onog trenutka kada sav vodonik bude potrošen, gravitacija pobeđuje unutrašnje sile zvezde i dovodi do toga da jezgro bogato helijumom počinje da se skuplja. Situacija je opet slična onoj iz faze nastanka zvezde. Kako se zvezda smanjuje u njenoj unutrašnjosti pritisak i temperatura nastavljaju da rastu. Sav vodonik u jezgru je već odavno potrošen, ali u prostoru oko jezgra vodonika ima u izobilju. Najzad, temperatura u okruženju jezgra koje kolapsira postaje dovoljno visoka da omogući sagorevanje vodonika. (continue reading…)

Jedan vrlo sjajan “biser” u letnjem Mlečnom putu, Antares, nalazi se u jednog od velikih sazvežđa – Škorpija (Scorpius), jednog od malobrojnih sazvežđa koja stvarno izgledom opravdavaju svoje ime. Antares, koji predstavlja srce Škorpije ima istu crvenu boju kao planeta Mars. Iz tog razloga, a i zbog toga sto se ova zvezda nalazi blizu ravni ekliptike, na putu Sunca i planeta, često dolazi do zabune i mnogi ovu zvezdu mešaju sa “Crvenom planetom”.Zbog čestog mešanja ove zvezde sa planetaom Mars ona je i dobila ime. Ime Antares potiče od reči “Anti-Ares”, što označava suprotnost Aresu, grčkom bogu rata. (Mars je rimski bog rata). (continue reading…)