Danas je Blog Action Day, tema je zastita zivotne sredine. Sedim i razmisljam o cemu da pisem, ne mogu da odlucim tema je toliko mnogo, zagadjenje je svuda oko nas a Planeta je samo jedna.

Nasa Zemlja, plavo-zelena planeta jedino telo u citavom univerzumu po kome ce vecina nas ikada setati, koje cemo ikada dodirnuti, omirisati. Hiljade biljnih i zivotinjskih vrsta koje svakoga dana uzivaju u lepotama plave planete. Tu je i jedna cudna vrsta, vrsta koja sebe naziva najrazvijenijom, jedina vrsta koja vise ne uziva u lepotama zivota na ovoj planeti, jedina vrsta koja je sposobna da unisti tu jedinstvenu i prelepu planetu. (more…)

Dodeljena je i peta Nobelova nagrada. Ove godine nagradu za mir dobili su: IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change) i Albert Arnold (Al) Gore Jr. Nagradu su dobili zbog njihovog rada na obavestavanju i upoznavanju ljudi sa klimatskim promenama za koje je glavni uzrok covek kao i zbog ulozenih napora u pokusaju sprecavanja daljih i klimatskih promena.

Kao i uvek, tako je i ove godine Nobelova nagrada za mir dovela do projnih negativnih reakcija kod protivnika koji tvrde da klimatske promene na postoje. Hteli to neki da priznaju ili ne mi jesmo svedoci promene klime na planeti i ako se ovakve promene nastave u bliskoj buducnosti imacemo velike probleme na planeti, ali to je vec za neku drugu pricu. Nadajmo se da ce pokusaji da se te promece sprece biti uspesni…

Sli?no Džinsovoj, teoriji, tj. teoriji plimskog dejstva, Woolfsonova teorija "zarobljavanja" je tako?e dualisti?ka teorija, nastala u pokušaju da se objasni raspodela momenata impulsa u Sun?evom sistemu. Razlika izme?u Woolfsonove i Džinsove teorije je u tome što su uloga Sunca i zvezde sa kojom ono interaguje suprotne. U Džinsovoj teoriji neophodna je masivna zvezda, toliko masivna da je njena privla?na sila mogla da odvoji delove Sunca od kompaktne celine i omogu?i da ti "iskidani’ delovi kasnije evolucijom postanu planete. Prema Woolfsonovoj teoriji od materijala koji je Sunce otrglo od zvezde koja je prolazila u njegovoj blizini nastale su planete, zbog toga je neophodno da je zvezda koja je prošla u blizini Sunca bila manje mase nego samo Sunce. Woolfson je pokazao, da je za odigravanje ovog procesa bilo neophodno da je zvezda bila u ranoj fazi svog evolutivnog razvoja, odnosno da je bila male gustine i velikog polupre?nika. tj. neophodno je da je to bila protozvezda. Woolfson u jednom ?lanku iz 1964 godine navodi da je protozvezda imala masu od 0,15 masa Sunca, a da je njen polupre?nik iznosio 14,7 AJ. Jasno je da je u ovakvim uslovima mogu?e Sunce predstaviti kao ta?kast objekat u odnosu na ovu protozvezdu, ?ak i u slu?aju da je ono ustvari bilo protosunce, sa polupre?nikom 10 puta ve?im nego što je danas. U prvim razmatranjima ove teorije smatrano je da je interakcija izme?u protozvezde i Sunca bila isklju?ivo gravitacione prirode, ali kasnije se došlo do zaklju?ka da su postojale i druge interakcije, kao što su, na primer, efekat zagrevanja protozvezde zra?enjem koje je Sunce emitovalo.

Protozvezda se Suncu približila hiperboli?nom orbitom, a užarene niti njenog materijala su krenule ka Suncu, privu?ene gravitacijom naše zvezde u trenutku kada se protozvezda nalazila u blizini perhela. Uhva?eni materijal ušao je u orbitu oko Sunca, a "o?erupana" protozvezda je nastavila da se kre?e po nešto izmenjenoj orbiti u odnosu na onu kojom se približila perihelu. (more…)

Za par dana, tacnije 15. doktobra, dolazi Blog Action Day - to je dan kada su svi blogeri pozvani da pisu o jednoj temi. Ta tema je zastita zivotne sredine.

Danas je dodeljena i cetvrta ovogodisnja Nobelova nagrada. Dobitnica nagrade za knjizevnost je Doris Lesing.

Za razliku od prethodne prethodna tri dana, kada su dodeljene nagrade za medicinu, fiziku i hemiju, domaca stampa je vec puna vestima o ovom dogadjaju. Vise detalja mozete procitati na:

B92 (1. put), B92 (2. put), Blic i Pink

Jos jedna ovogodisnja Nobelova nagrada ostaje u Evropi, i ponovo odlazi u Nemacku. Ovogodisnja nagrada za hemiju dodeljena je Gerhard Ertl (Dept. of Physical Chemistry, Fritz-Haber-Institut der Max-Planck-Gesellschaft, Nemacka), koji je inace 1961. diplomirao fiziku. Nagradu je dobio za rad u oblasti fizicke hemije i to za doprinos u istrazivanju povrsina cvrstih tela

Astronomsko drustvo “Alfa” i Odsek za fiziku PMF-a u Nisu, organizuju predavanje:

Zivot u kosmosu - astrofizicka determinisanost

Predavac ce biti prof. dr Dragan Gajic. Predavanje je zakazano za cetvrtak, 11. oktobar 2007. u 20h u amfiteatru PMF-a (Visegradska 33).

U svom objašnjenu nastanka Sunčevog sistema Džins polazi od pojave sudara Sunca i neke druge zvezde (naravno, ovde se ne misli da je došlo do stvarnog kontakta između ove dve zvezde već se pod sudarom podrazumeva samo jake međusobne interakcije između gravitacionih polja ovih zvezda). Džins prolazi od toga da je nekada u prošlosti jedna zvezda mnogo većih dimenzija od Sunca prošla u njegovoj blizini, na rastojanju manjem od kritičnog. Dok se ova zvezda približavala Suncu na njegovoj površini su počele da se izdižu dve plimske izbočine (ovo je ista pojava koju zapažamo i

na okeanima na Zemlji, gde plima nastaje pod uticajem gravitacije Meseca i u manjem obim Sunca), jedna na strani okrenutoj ka dolazećoj zvezdi, a druga, manja, na suprotnoj strani. Kako se zvezda sve više približavala razlika u visini između ove dve izbočine sve više je rasla. U trenutku kada se zvezda nalazila na kritičnoj daljini od centra Sunca, sila, kojom je ova zvezda privlačila materiju izbočine, bila je jednaka sili kojom je istu materiju privlačilo Sunce. Zvezda je nastavila i dalje da se približava Suncu, tj. zvezda je ušla u kritičnu sferu. Sada je sila kojom je zvezda privlačila materiju u bližoj izbočini nadvladala i došlo je burnog isticanja materije u vidu usijane gasovite struje. Kako se zvezda sve više približavala, intenzitet isticanja je sve više rastao; naravno, na suprotnoj strani Sunca ovakvo isticanje se nije dešavalo. Kada je zvezda počela da se udaljava intenzitet isticanja je slabio i na kraju potpuno prestao kad je zvezda izašla iz kritične sfere. (more…)

Danas su objavljena imena dobitnika Nobelove nagrada za fiziku. Dobitnici su: Albert Fert (Université Paris-Sud, Francuska) i Peter Grünberg (Forschungszentrum Jülich, Nemacka). Nagrada im je dodeljena za otkrice gigantske magnetorezistencije (GMR). Njih dvojica su, nezavisno, 1988. godine otkrili ovaj efekat koji je kasnije omogucio konstrukciju mini-hard diskova za ipodove i slicne uredjaje.

GMR efekat zasnovan je na promeni elektricne otpornosti nekih materijala (feromagnetika) u prisustvu magnetnog polja. Da bi se efekat postigao neophodna je posebna konstrukcija materijala koja se ostvaruje naizmenicnim postavljanjem slojeva sa dijamagnetnim i feromagnetnim osobinama. Rec je o kvantomahenaickom efektu koji je zasnovan na promeni orjentacije spina elektrona u materijalu.

Prvi uredjaj za komercijalnu upotrebu, baziran na ovoj tehnologiji, proizveo je IBM 1997. godine.

Teoriju o nastanku Sunčevog sistema, zasnovanu na solarnoj maglini, prvi je predložio filozof Emanuel Svedenborg, 1734 godine, ali je kasnije Imanuel Kant bolje obradio ovu teoriju i objavio je 1755 godine u svom delu "Opšta teorija prirode". Obe teorije bile su prvenstveno zasnovane na nagađanjima. Prvu široko prihvaćenu naučnu teoriju o postanku Sunčevog sistema dao je Laplas 1796. godine. On je smatrao da su Sunce i planete nastale istovremno u kolapsu oblaka međuzvezdanog gasa i prašine.

Laplas polazi od toga da Sunce, planete i njihovi sateliti vode poreklo od nekadašnje razređene, usijane i gasovite mase koja je vršila rotaciono kretanje, o uzrocima rotacije Laplas ne govori, već ih smatra za postojeću činjenicu.

Laplas je počeo da piše o istoriji Sunčevog sistema od trenutka kada je u centru rotirajuće magline došlo do zgušnjavanja usled dejstva sile uzajamnog privlačenja. Ovo centralno zgušnjavanje bilo je prvobitno Sunce. Na samom početku mlado Sunce bilo je okruženo razređenom, gasovitom i usijanom maglinom. Ona je bila ogromna, prostirala se daleko iza orbite Plutona. (more…)