Jos jedna ovogodisnja Nobelova nagrada ostaje u Evropi, i ponovo odlazi u Nemacku. Ovogodisnja nagrada za hemiju dodeljena je Gerhard Ertl (Dept. of Physical Chemistry, Fritz-Haber-Institut der Max-Planck-Gesellschaft, Nemacka), koji je inace 1961. diplomirao fiziku. Nagradu je dobio za rad u oblasti fizicke hemije i to za doprinos u istrazivanju povrsina cvrstih tela

Share/Save

Astronomsko drustvo “Alfa” i Odsek za fiziku PMF-a u Nisu, organizuju predavanje:

Zivot u kosmosu - astrofizicka determinisanost

Predavac ce biti prof. dr Dragan Gajic. Predavanje je zakazano za cetvrtak, 11. oktobar 2007. u 20h u amfiteatru PMF-a (Visegradska 33).

Share/Save

U svom objašnjenu nastanka Sunčevog sistema Džins polazi od pojave sudara Sunca i neke druge zvezde (naravno, ovde se ne misli da je došlo do stvarnog kontakta između ove dve zvezde već se pod sudarom podrazumeva samo jake međusobne interakcije između gravitacionih polja ovih zvezda). Džins prolazi od toga da je nekada u prošlosti jedna zvezda mnogo većih dimenzija od Sunca prošla u njegovoj blizini, na rastojanju manjem od kritičnog. Dok se ova zvezda približavala Suncu na njegovoj površini su počele da se izdižu dve plimske izbočine (ovo je ista pojava koju zapažamo i

na okeanima na Zemlji, gde plima nastaje pod uticajem gravitacije Meseca i u manjem obim Sunca), jedna na strani okrenutoj ka dolazećoj zvezdi, a druga, manja, na suprotnoj strani. Kako se zvezda sve više približavala razlika u visini između ove dve izbočine sve više je rasla. U trenutku kada se zvezda nalazila na kritičnoj daljini od centra Sunca, sila, kojom je ova zvezda privlačila materiju izbočine, bila je jednaka sili kojom je istu materiju privlačilo Sunce. Zvezda je nastavila i dalje da se približava Suncu, tj. zvezda je ušla u kritičnu sferu. Sada je sila kojom je zvezda privlačila materiju u bližoj izbočini nadvladala i došlo je burnog isticanja materije u vidu usijane gasovite struje. Kako se zvezda sve više približavala, intenzitet isticanja je sve više rastao; naravno, na suprotnoj strani Sunca ovakvo isticanje se nije dešavalo. Kada je zvezda počela da se udaljava intenzitet isticanja je slabio i na kraju potpuno prestao kad je zvezda izašla iz kritične sfere. (more…)

Share/Save

Danas su objavljena imena dobitnika Nobelove nagrada za fiziku. Dobitnici su: Albert Fert (Université Paris-Sud, Francuska) i Peter Grünberg (Forschungszentrum Jülich, Nemacka). Nagrada im je dodeljena za otkrice gigantske magnetorezistencije (GMR). Njih dvojica su, nezavisno, 1988. godine otkrili ovaj efekat koji je kasnije omogucio konstrukciju mini-hard diskova za ipodove i slicne uredjaje.

GMR efekat zasnovan je na promeni elektricne otpornosti nekih materijala (feromagnetika) u prisustvu magnetnog polja. Da bi se efekat postigao neophodna je posebna konstrukcija materijala koja se ostvaruje naizmenicnim postavljanjem slojeva sa dijamagnetnim i feromagnetnim osobinama. Rec je o kvantomahenaickom efektu koji je zasnovan na promeni orjentacije spina elektrona u materijalu.

Prvi uredjaj za komercijalnu upotrebu, baziran na ovoj tehnologiji, proizveo je IBM 1997. godine.

Share/Save

Teoriju o nastanku Sunčevog sistema, zasnovanu na solarnoj maglini, prvi je predložio filozof Emanuel Svedenborg, 1734 godine, ali je kasnije Imanuel Kant bolje obradio ovu teoriju i objavio je 1755 godine u svom delu "Opšta teorija prirode". Obe teorije bile su prvenstveno zasnovane na nagađanjima. Prvu široko prihvaćenu naučnu teoriju o postanku Sunčevog sistema dao je Laplas 1796. godine. On je smatrao da su Sunce i planete nastale istovremno u kolapsu oblaka međuzvezdanog gasa i prašine.

Laplas polazi od toga da Sunce, planete i njihovi sateliti vode poreklo od nekadašnje razređene, usijane i gasovite mase koja je vršila rotaciono kretanje, o uzrocima rotacije Laplas ne govori, već ih smatra za postojeću činjenicu.

Laplas je počeo da piše o istoriji Sunčevog sistema od trenutka kada je u centru rotirajuće magline došlo do zgušnjavanja usled dejstva sile uzajamnog privlačenja. Ovo centralno zgušnjavanje bilo je prvobitno Sunce. Na samom početku mlado Sunce bilo je okruženo razređenom, gasovitom i usijanom maglinom. Ona je bila ogromna, prostirala se daleko iza orbite Plutona. (more…)

Share/Save