28. avgust 2009 – Gde je taj Mars (veliki kao Mesec)?
- Mars će 27-28 avgusta biti veliki kao Mesec
- Mars i Mesec – 27. avgust 200x. godine
- “Mars veliki kao Mesec” – zar opet?
- Prepisivači sa Marsa
- Biseri mudrosti – male reči nekih ljudi
- 28. avgust 2009 – Gde je taj Mars (veliki kao Mesec)?
- Veliki Mars i Mesec iznad Beograda
Još par sati i stiže i taj famozni 28. avgust 2009. godine, u 00:30h kada bi, po verovanju mnogih, Mars trebao da bude najbliži Zemlji i da na nebu izgleda veliki kao pun Mesec.
Dosta sam već pisao o tome, i ove i prethodnih godina, ali još uvek ima mnogo onih koji pitaju gde i kako da gledaju, da li će biti organizovanog posmatranja i tome slično. Svi oni koji imaju slična pitanja neka potraže objašnjenje u prethodnim tekstovima.
Raspored planeta (Mars, Zemlja, Venera, Merkur) u Sunčevom sistemu na dan 27. avgust 2009. godine
Ako i posle toga ne verujete i želite sami da proverite evo podataka za Mars. Ovih dana Mars je udaljen 1,62 astronomske jedinice (oko 240 miliona kilometara), njegova prividna veličina iznosi 0,99 mag. (kada se ovaj e-mail pojavio (avgust 2003) Mars se nalazio na 0,37 astronomskih jedinica i imao sjaj -2,9 mag!)
Poređenja radi Jupiter -2,84, Venera -3,9, pun Mesec -12,5; manji broj označava veći sjaj). U okolini Marsa nalaziće se zvezde približno istog sjaja: Aldebaran (+1 mag), Alnath (+1,7 mag), a nešto kasnije izlaze Castor (+2,0 mag), Pollux (+1,2 mag) i najsjajniji Betelgeuse (+0,6 mag).
Izgled istočnog dela neba 28. avgusta 2009. god, oko 00:30h. Planeta Mars nalazi se u centralnom delu
Mars izlazi u 23:30 min i u navedeno vreme biće nisko na istoku. Ako želite da ga tražite – SREĆNO, naoružajte se strpljenjem, treba ga razlikovati od ostalih zvezda (od kojih će neke čak biti i sjajnije).
Podaci su preuzeti iz JPL’s HORIZONS sistema. Slike su generisane programima Celestia i KStars.
Related Posts
samo mi je žao mog 12-oggodišnjeg sina koji je čekao da nešto vidi skoro celu noć
Kao i toliko puta do sada u centar pažnje su došle “vesti” koje nisu zasnovane na činjenicama, i realnosti. Činjenice, opomene i demanti onih kojima je to posao nestali su u masi oni koji “veruju”. Na žalost nije ni prvi ni poslednji put
Odgovori tipa “naučnici nemaju pojma” i različite uvrede bile su česta pojava prilikom svakog pokušaja da se ljudima objasni. Oni koji na taj način razmišljaju i reaguju jesu manjina, ali su najbučniji. Često većina veruje upravo njima a ne nauci.
Šteta je što ljudi, kad stvarno bude prilike da se nešto vidi ili urade, neće želeti, zbog različitih prevara i “fenomena” sa kojima se susrećemo na svakom koraku.