U primeru koji si ti naveo krak poluge je 3-6 redova veličina manji od dimenzija tereta. Primer sa tim odnosom fizički nije moguć. Možeš li da pomeriš kamen prečnika 10 cm polugom koja ima krak od 0.1 nanometara (odgovara primeru kraka od 1 metar)?

A i mislim da nam se misljenja ne razlikuju toliko, samo smo doveli stvari do razlicitog nivoa apstrakcije.

Naravno da oslonac kakav sam ja zamislio – fiksna tacka u svemiru bez mase – ne postoji, kao ni poluga dovoljno dugacka i cvrsta da se Zemlja pomeri, cak je i vreme potrebno Arhimedu da stigne do drugog kraja poluge hiljadu puta vece od ukupnog vremena postojanja ljudske vrste. Dakle, mnoge premise ovde su nemoguce. Ali sve je to znao i Arhimed, samo je rekao da, kad bi te premise bile moguce, on bi pomerio Zemlju.

Zato sam ja pretpostavio da mu je neko te zahteve ispunio i to u idealnim uslovima, za rasliku od tebe, koji si se u vecoj meri osvrtao na realne probleme koji bi se desili (npr. gravitacija izmedju oslonca i zemlje i sl.).

Iz ove dve razlicite pretpostavke i poticu razlike u nasim zakljucima.

A sto se tice izracunavanja, to sam vec uradio u svom prvom postu (moguce da se desila i neka greska, jer nisam stavljao na papir nego onako, od oka).

Naravno, ostaje jos i pitanje da li je velicina bitna ili ne, ali tu cemo se sloziti da se ne slazemo i to je to.

Ako u priču uvedeš oslonac više nema smisla da govoriš o bestežinskom stanju, zbog gravitacije izmežu oslonca i Zemlje (masa oslonca mora da bude veća od mase Zemlje)

Ideja o povrsi sa koje podize zemlja predstavlja ovde ogranicavajuci faktor, a nije nuzna. Zemlju mozemo da zamislimo kako lebdi u praznom prostoru, a pored nje jednu nepomicnu, fiksnu tacku – oslonac. U ovakvoj postavci, ta strana poluge moze da bude kraca, zapravo, moze da bude beskonacno mala, pa je onda i ukupna duzina poluge manja.

Pretpostavimo zato da je manja strana poluge dugacka 1 metar, i da Arhimed dize 100 kg iz benca. Ako sada zamenimo vrednosti u gornjoj jednacini, dolazimo do toga da je ukupna duzina poluge 6E+21 (sestica pracena sa 21 nulom) metara. Iako je malo verovatno da cete ovakvu polugu moci da kupite u obliznjem Maksiju, ipak smo uspeli da iz sfere nemoguceg dodjemo u sferu moguceg.

Pretpostavimo, u daljoj aproksimaciji, da je kraci deo poluge jos manji, recimo 1mm. Tada je ukupna duzina poluge svega 6E+18. Dakle, ako bi Arhimed krenuo ka drugom kraju poluge i putovao brzinom svetlosti (sto za nekog ko dize 100kg iz benca ne bi trebalo da predstavlja problem), stigao bi tamo za milion godina, sto i nije neki narocito dug period.

Dakle, rekao bih da je ipak bio u pravu