Svet nauke

Akcija “Počni da otkrivaš svemir” doživela je veliki uspeh. Stiglo je više od 30 radova a poseta na sajtovima pokazala je veliko interesovanje publike za teme iz oblasti astronomije. O tome kako je protekla akcija i različitim statistikama biće više reči drugi put, a sada je vreme da objavimo imena dobitnika nagrada.

Žiri u sastavu Nikola Božić (predsednik Nacionalnog odbora za obeležavanje Međunarodne godine astronomije u Srbiji), Aleksandar Zorkić (urednik sajta Atsronomski magazin i časopisa Astronomija) i Milan Milošević (iz Astronomskog društva Alfa) odlučio je da su najbolji radovi, po kategorijama:

I kategorija – Astronomija (naučno popularni tekstovi)

1. Zoran Tomić (Sta je to astronomija), iz Kruševca, student II godine Ekonomskog fakulteta
2. Stanislav Milošević (Moj univerzum), student I godine astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu

II kategorija – Moj univerzum

1. Tanja Stevanović (Svemir pun pitanja), učenica VIII razreda OŠ “Milutin Smiljković”, Vinarce, Leskovac
2. Stefan Papić (Moj univerzum), učenik I razreda, Gimnazija Priboj

III kategorija – Više od reči

1. Brankica Stojković (Pesma o planetama), učenica VII razreda OŠ “Milutin Smiljković”, Vinarce, Leskovac
2. Radoslav Zdravković (Galilej), student fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu

Kreativni centar, partner u obeleležavanju Međunarodne godine astronomije u Srbiji, će ove mlade, kreativne ljude nagraditi knjigom “Školski astronomski atlas”.

Organizatori se zahvaljuju svim učesnicima i ljubiteljima astronomije. Podsećamo vas da Međunarodna godina astronomije još uvek traje, a na Tebi je da otkriješ svemir.

Autor: Stefan Papić, I razred, Gimnazija Priboj

Samo sam bio jedan običan, mali i usamljeni putnik na planeti Zemlji obasjan sunčevom svetlošću i privučen gravitacionom silom. Razmišljao sam o astronomiji, Velikom Prasku, širenju Univerzuma, gravitaciji i inerciji. Poželeo sam da postanem neobičan i da prestenem biti usamljen. Želja mi se ostvarila. Sada sam samo putnik. Nisam više običan, mali i usamljen. Sa mnom putuju i otkrivaju svemir moji novi prijatelji iz Priboja, Sremske Mitrovice, Beograda, Novog Sada, Šida, Niša, Leskovca, Zaječara i Vrnjačke Banje. Oni su članovi astronomske sekcije u Gimnaziji Priboj. Oni su polaznici Astronimije1. Svi oni su neobični i veliki putnici planete Zemlje, Mlečnog puta i velikog Univerzuma.

Tako sam poželeo sam da otkrijem sudbinu Univerzuma. Želim da znam da li Univerzum ima fizičke granice. Meni se čini da je beskonačan i bezgraničan. A da li je to tako? Želim da znam. Kosmos je pun tajni. Poželeo sam da ih otkrijem. Negde sam pročitao da je Univerzum svetlo zelene boje. A da li je to tačno? Ako su mlađe zvezde plave boje, starije zelene a najstarije cevene onda je verovatno tačno da je boja Univerzuma svetlo zelena. Da li je Univerzum star? Pretpostavljam da još nije jer kad bude star njegova će boja biti daleko tamnija. Pitam se da li se Univerzum širi? Habl je dokazao da još uvek traje širenje Univerzuma i da Veliki Prasak još uvek traje. To je zaista fantastično. To je zaista očaravajuće. Da li je Univerzum imao početak? Ako jeste šta je bilo pre njega? Pitam se iz čega je nastao Univerzum? Pročitao sam da je jedan čarobni superatom doživeo Veliki Prasak. U jednom deliću sekunde stvorio je neverovatno veliki prostor. Pitam se koliko dugo će trajati Univerzum? Jer znam da sve što traje nažalost ima kraj. Verovatno je tako i sa njim. I šta će doći posle njega. Možda neki novi Univerzum. Možda. Read more…

Autor: Stanislav Milošević, student I godine astrofizike, Matematički fakultet, Beograd

1609. године први пут је Космос угледан кроз телескоп. Исте те године објављени су Кеплерови радови и астрономији као науци дат је импулс у смеру захукталог равоја. У последња четири века хоризонт знања се знатно проширио, а оно до чега тешко можемо допрети и маштом и што не можемо именовати једначинама остаје још увек вредно страхопоштовања, недоступно чулима, божанско.

До пре неколико векова тешко је било људима да поверују у чињеницу да Земља није у средишту света, да није равна, уопште ставови спрегнути религијом нису допуштали измештање Земље и људског рода на њој из центра Сунчевог система и универзума. Данас, у првој деценији двадесет првог века, људи верују у постојање црних рупа, мисаоно обухватају просторе од неколико мегапарсека, знају да постоје кваркови, ”броје” атоме, оперишу са просторима од n димензија, иако чулима не препознајемо више од три… Другим речима полажемо више вере у све оно што је чулима мање доступно, него наши преци који нису веровали ни у стварни облик Земље, који је ”видљивији” од атома или црне рупе(која је у принципу невидљива, а открива се преко гравитационог утицаја на околна тела, или светлости коју усисава). Да ли смо лаковернији него раније? Не, напротив, научни скептицизам је довео до тога да више верујемо физичким законима који објашњавају природне феномене и математичким инетерпретацијама којима су ти закони представљени, него својим чулима. Read more…

Oko 200 godine pre n.e., grčki matematičar, atletičar, geograf, pesnik i astronom Eratosten (276 – 194 godine pre n.e.) koristio je jednostavnu geometriju da bi izračunao veličinu planete. On je znao da u podne na prvi dan leta, posmatrači u gradu Sijena (sad se zove Asuan), u Egiptu, vide Sunce tačno iznad sebe. Ovo je očigledno zbog činjenice da vertikalni objekti ne bacaju senke i da Sunčeva svetlost dopire do dna visokih zidova, kao što je prikazano na slici. Ipak, u podne istog dana u Aleksandriji, gradu 5000 stadia severno od Sine, Sunce je izmešteno malo u odnosu na vertikalu (stadium je bila grčka mera za dužinu, grubo jednako 0,16 km – današnji Asvan se nalazi oko 780 km južno od Aleksandrije). Korišćenjem proste tehnike za merenje dužine senke vretikalnog štapa i primenom elementarne geometrije, Erastosten je odredio ugaonu udaljenost od Sunca do vertikale iznad Aleksandrije za 7,2⁰. Read more…

Autor: Radoš Vreljaković, učenik I razreda gimnazije u Priboju

“Open your eyes
Look up to the skies and see…”

Pogledaj u nebo, videćeš… Videćeš beskrajno prostranstvo. Zapitaš li se mozda ima sta je tamo, da li su nasa maštanja istinita, da nismo sami u svemiru. Ne želim samo da nagadjam, potrudiću se da to bolje istražim svemir. Ajnštajn je rekao “ Mašta je mnoog važnija od znanja. Može se sve znati, ali ništa ne napraviti, dok se sa malo mašte može napraviti sve”. Žao mi je ne slažem se sa tim. Ja nisam genije, ja sam samo vatreno radoznao. Želim da saznam sve tajne svemira, da udjem u njegovu srž.

Naša galaksija je veličine oko 80000 svetlosnih godina, dok je nama najbliža Andromeda udaljena 2.5 miliona svetlosnih godina… Hmm… Veliki prostor, pa tako sa sigurnošću možemo da pretpostavimo da postoje planete sa optimalnim uslovima za razvitak života. Možda nama najbliža je 200, možda 300 svetlosnih godina, nije važno koliko, važno je da na njoj postoje uslovi za život.

Međutim, nije isključeno da povoljni uslovi postoje i na bližim planetama. Da li su se na drugim, planetama zaista razvili viši oblici života? To još ne znamo. Što više se bavimo istraživanjem života na Zemlji i što dublje prodiremo u veze i funkcije živih bića to više smo skloni da postavljamo emprijsko pravilo koje bi glasilo kad se ispune uslovi za opstanak i razvoj organizama onda se takvi organizmi i razvijaju. A to organizmi vremenom evoluiraju, prilagođavaju se uslovima života na toj planeti, baš kao što su se i ljudi prilagođavali ledenim dobima koja su bila na zemlji. Read more…

Autor: Igor Parožanin

Ovde su samo neke od fotografija, ostale fotografije možete da pogledate u Facebook albumu autora:

http://www.facebook.com/album.php?aid=2011116&id=1494231666

http://www.facebook.com/album.php?aid=2014348&id=1494231666

Autor: Marija Stanojević

Велика револуција у физици и астрономији која је довела до модерних наука и убрзаног развоја почела је пре скоро четиристо година, када се појавила група научника, који су се успротивили учењу цркве и почели да стварају једначине које представљају законе природе које су уочавали на основу посматрања. Један од првих научника овог периода био је Галилео Галилеј, веома познат физичар и астроном за кога су везане разне контраверзе.

Године 1609. Галилео је направио први модеран телескоп на основу непотпуне скице која је постојала, који је увеличавао три пута. Касније је направио нови телескоп са увећањем тридесет пута. Посматрања преко телескопа проузроковала су многа нова отрића и покренула истраживања из различитих области.

Настајање телескопа у многоме је значило и самом Галилеу, јер је помоћу њега уочио веома битне особине свемирских објеката и открио нова небеска тела. Откриће које је било најимпозантније за ширу јавност и највеличанственије по својој природи било је налажење Јупитерових сателита. Поред сателита Галилео је први увидео и описао Сунчеве пеге као појаву. Такође, први је посматрао Венерине мене и дискутовао о томе. Ова отркића десила су се између 1609. и 1613. године. Године 1637. само неколико месеци пре него што је ослепео од претераног гледања кроз телескоп без заштитних стакала, Галилео је описао дневну либрацију месеца. Read more…

Autor: Marija Stanojević

Због човекове тежње да спозна свемир, начин на који је постао и где се налази у огромном простору васионе многа истраживања упућена су према космосу. Најинтригантнија питања су: „Да ли има живота у свемиру?, Да ли постоје разумна бића и како она изгледају?“. Послате су различите мисије са циљем да истраже свемир или одређене планете. Међутим, највећа пажња се поклања планетама Сунчевог система. Научници покушавају да открију да ли постоји живи свет у нашој околини.

Марс је планета која је јако занимљива за истраживање. Појавом бољих телескопа почетком 18. века, Марс је постао основа полемике због открића поларних капа. Такође, постојала је претпоставка да на планети тече вода што је узроковало могућност да постоји живот ван Земље. Read more…

Uz veliku pomoć Dragana Dimića, profesora fizike u OŠ “Milutin Smiljković” (Vinarce, Leskovac) učenici te škole učestvovali su u akciji “Počni da otkrivaš svemir”. Već ste imali prilike da pročitate neke od radova učenika te škole, a sada pročitajte kako je ova Internet akcija protekla u školi bez računara i Interneta:

U akciji Počni da otkrivaš svemir, koja je sprovedena i u O.Š “Milutin Smiljković” Vinarce, Leskovac a na inicijativu profesora fizike Dragana Dimića, uzela su učešća sva odeljenja VI, VII, VIII i jedan učenik V razreda.

Akcija se sastojala u pisanju radova (prozni radovi i pesme), na časovima dodatne nastave, a zbog težnje i ostalih učenika koji nisu pohadjali dodatnu nastavu, akcija je nastavljena i na časovima utvrdjivanja gradiva. Napominjem da je učenicima dato 20 minuta da napišu svoje radove, dok im je napomenuto pre toga da kući razmisle o tome šta će pisati.

Pisali su i pojedinačno i u grupama, uz opuštenu atmosferu i prateće projekcije filma o vasioni, kako bi dobili dodatnu inspiraciju. Akcija se izvodila u fizičkom kabinetu, koji je nažalost, bar za sada, opremljen jednim video bimom (vlasništvo škole) i lap topa ( vlasništvo profesora Dragana Dimića).

Nažalost ova škola je jedna od retkih u Leskovcu koja nema informatički kabinet i internet. Zbog toga su i radovi ove dece pisani iskljucivo na osnovu znanja iz astronomije koje su stekli na obaveznim i časovima dodatne nastave. Read more…

Pošto verujem da veliki prasak još uvek traje i znamo za postojanje tamne materije koje ima 26% u univerzumu i za čiju gravitaciju se veruje da utiče na brzinu širenja univerzuma, kao i postojanje tamne energije koja učestvuje sa 70% u celokupnoj energiji svemira i čija raspostranjenost je podjednaka u svakom delu univerzuma, mišljenja sam da su to jedine sile koje su jedna konstanta i njihovo delovanje je od ključnog značaja za odrzanje univerzuma sa svojim fizičkim zakonima nama poznatim i nepoznatim, ali takodje verujem i smatram da ostale nama poznate i vidljive materije i energije nisu svuda iste koncentracije i da one još uvek iz centra univerzuma gde je skoncentrisana najveća energija i materija prosto huljaju stvarajući i dalje i univerzum i vreme naravno sporije nego u samom trenutku velikog praska i to sada čini ili emituje u koncentričnim energetskim pojasevima i da mesto na kome se mi nalazimo u univerzumu kao i naša galaksija i šire okruženje neverovatne veličine a na odredjenoj udaljenosti od centra univerzuma je naš energetcki pojas , gde upravo on odredjuje mnoge zakonitosti za sva nebeska tela koja se nalaze u njemu pa i samu brzinu svetlosti , tako da je brzina svetlosti u njemu zaista iznosi 300.000 km/s kao i mnogi drugi parametri i koji su po OTR tačni, predpostavljam da univerzum ima na Read more…