Prsten tamne materije (Credit: Image courtesy of Andalucía Innova)
Proučavajući kretanje jata galaksija na Kalifornijskom institutu za tehnologije 1934. godine Švajcarski astrofizičar Fric Zvicki je primetio da je njihova masa prema njegovim posmatranjima oko 400 puta manja od one potrebne da bi se galaksije kretale onom brzinom kojom se inače kreću. Ovaj jako „težak“ problem Fric je rešio pretpostavljajući postojanje posebnog oblika materije danas poznatog kao tamna materija.
Danas se pretpostavlja (zna) da tamna materija čini 23 % ukupne mase svemira ( 4% čini nama vidljiva materija a ostatak je još čudnija tamna energija) kao i da bi otkrivanje same prirode tamne materije bio jedan od najvećih uspeha moderne fizike i kosmologije jer je postojanje tamne materije najbitniji element održanja teorije velikog praska koja koja kaže da postoji mnogo glaksije koje čini samo tamna materija koje još uvek nisu detektovane kao i da je tamna materija imala veliku ulogu u evoluciji kosmosa. Za sada postoje pretpostavke o sastavu tamne materije prema kojima se ona ne sastoji od čestica standardnog modela elementarne fizike (elektroni, protoni, neutroni…) već se kao mogućnosti navode aksioni[1] , sterilni neutrini[2] i WIMP[3] (Weakly Interacting Massive Particles). Read more…
Povodom Međunarodne godine astronomije 2009 MyTelescope.com je organizovao nagradni konkurs za projekte koji se odnose na poboljšavanje nastave iz astronomije i uvođenje robotizovanog teleskopa (pre svega teleskopa iz Kanade koji je u vlasništvu MyTelescope.com) u nastavu. Pravo da učestvuju imali su profesori i astronomi širom sveta.
Takmičenje je podeljeno u četiri kategorije i to: osnovna škola (uzrast od 12 do 14 godina); srednja škola (15 do 18 godina); fakulteti (preko 18 godina) i nasumično izabran rad. Pobednik iz svake od ponuđenih kategorija dobio bi po 100 sati korišćenja teleskopa iz Kanade za realizaciju svojih projekata i korišćenja u obrazovanju.
Oprema sa kojom MyTelescope.com raspolaže je 10-inčni Schmidt Cassegrain teleskop sa filterima, kameru Star-light Express HX916s rezolucije 1300×1030 i softver za obradu fotografija. Vidno polje je oko 7×10 lučnih minuta. Više o konkursu na MyTelescope.com. Read more…
Tragovi prvog sudara u detektoru ATLAS (23.11.2009, 14:22)
U ponedeljak, 23. novembra 2009. godine ogromni detektori, ATLAS i CMS, postavljeni na akceleratorskom prstenu LHC detektovali su prve sudare protona. U 14:22h po srednje-evropskom vremenu ATLAS je zabeležio prvi sudar. Nešto kasnije, nakon malog podešavanja snopa, sudar je zabeležen i u detektoru CMS. Zatim su prvi sudari sa metom registrovani i u detektorima ALICE i LHCb.
Sudari su se odigrali pri energiji od 450 GeV po snopu, što je početna energija protona na ulasku u LHC.
LHC je počeo sa radom pre tri dana. Na samom startu život snopova bio je relativno kratak. Protoni su ubacivani u akceleratorski prsten prvo u jednom a zatim u drugom smeru. Do sada je vreme života snopova povećano na oko 10h tako da su se u akceleratoru istovremeno našli snopovi u suprotnim smerovima. U narednim danima energijaprotona će biti povećavana do 1.2 TeV, koliko je planirano da se dostigne do Božića. To će biti energija na kojoj treba očekivati prve rezultate.
Sudeći po informacijama koje upravo stižu iz CERN-a večeras je akcelerator LHC uspešno pokrenut. Posle nešto više od godinu dana pauze protoni su ponovo pojurili celim prstenom, u oba smera.
Pre nekih desetak minuta, oko 12:15h protonski snopovi su postavljeni u stabilne orbite. Prvi događaji zabeleženi su i na detektoru ATLAS.
Preko Twitter naloga CERN-a upravo je stigla i potvrda da je LHC uspešno startovao, sve funkcioniše prema planu.
"Fotografija" roja jona tokom testiranja
Posle više od godinu dana pauze protoni su ponovo projurili delovima akceleratora LHC. Tokom vikenda, 23-25. oktobra 2009. godine izvršeno je uspešno testiranje delova akceleratorskog pristena i sistema za “izbacivanje” protona u slučaju kvara.
U petak popodne u prsten je prvo ubačen snop jona, koji je nakon prolaska kroz detektor ALICE izbačen. Zatim su istim delom prstena projurili i protoni. Sledećeg dana protoni su “prošetali” i drugim segmentom prstena, prošli kroz detektor LHCb i napustili su akcelerator.
Svi parametri pokazivali su da akcelerator radi onako kako je očekivalo. Prema rasporedu LHC će početi sa radom sredinom novembra. Tokom prve godine (do decembra 2010) radiće na energiji od 3.5 – 5.0 TeV. Krajem naredne godine rad će biti prekinut, zbog redovnog održavanja i pripreme za maksimumalnu energiju od 7 TeV.
Poslednji događaj koji je zabeležio ATLAS(22. 10. 2009, 00:02 CEST)
ATLAS, jedan od dva najveća detektora na LHC-u, je potpuno funkcionalan i aktivan. Detektor je počeo da radi 24h dnevno, 7 dana u nedelji. Dok prvi protoni ne pojure LHC-om i ne počnu sudari, ljudi koji rade na ovom eksperimentu imaju prilike da analiziraju efekte kosmičkog zračenja i proveravaju da li detektor funkcioniše na najbolji mogući način.
Snimke poslednjih 100 događaja koje je ATLAS zabeležio možete da vidite na sajtu ATLAS Live, a situaciju u kontrolnoj sobi i okolini detektora možete da pratite preko web kamera.
Start LHC-a predviđen je za naredni mesec.
Posle “krace” pauze nastavljam pracenje dogadjaja na Marsu. Nakon sletanja, Feniks je malo plasio kontrolu misije dok nije otvorio solarne panele. Na kraju, sve je uspesno uradjeno.
Oko 4h ujutru stigla je i prva fotografija:
Tokom ovog javljanja Feniks je na Zemlju poslao jos nekoliko fotografija iz svog novog okruzenja. Ovako izgleda okolina ovog istrazivaca, na jednom dalekom svetu: Read more…
U 1:56h Feniks se uspesno supstio na povrsinu Marsa!
Uspesno spustanje! Misija moze da pocne! Pogledajte animaciju, tako je sve to izgledalo.
U kontroli misije slave, a ja odoh da spavam 
Lender ce sada “raspakovati” svoje stvari i udobno ce se smestiti na povrsinu. Prvo ce potraziti Sunce, izbaciti solarne panele, orijentisace se a zatim izbaciti antenu i potraziti Zemlju. Posle toga ocekuju se i prve fotografije…
Dalja desavanja na Marsu nastavite da pratite na sajtu Astronomskog Magazina.
ps. Istovremeno sa sletanjem Feniksa, “sleteo” je i sajt misije – Error: server too busy 
U 1.41h Mars Odisej je poceo da prosledjuje podatke sa Feniksa na Zemlju. Nekoliko minuta kasnije pocelo je spustanje kroz atmosferu. Sve ide prema planu, Feniks salje podatke brzinom od 8 kb/s
Pocinje 7 minuta pakla i radio tisine dok Feniks prolazi kroz atmosferu Marsa…
U narednih nekoliko minuta ocekuje se da Feniks posalje prvi signal sa Marsa. Letilica sada sama brine o sebi, nadajmo se da ce se snaci
Na NASA televiziji moguce je pratiti live prenos iz kontrolnog centra.
Poslednji komentari: