Bez obzira na sve neuspehe u pokušaju detekcije etra niko nije dovodio u sumnju njegovo postojanje. Svi su smatrali da potreban mnogo osetljiviji eksperiment. Takav eksperiment zamislili su i izveli Majkelson i Morli 1881. godine.
Eksperiment koji su Majkleson i Morli izveli zasnivao se na vrlo jednostavnom principu. Ako bi smo zamislili takmičenje dva identična aviona. Neka ta dva aviona istovremeno krenu iz tačke A, jedan ka tački B a drugi ka tački C. Prvi avion treba da leti na sever do tačke B a zatim nazad do tačke A, a drugi na istok do tačke C a zatim nazad u do A. Tačke B i C nalaze na istom rastojanju od A i to rastojanje iznosi 800 km. Maksimalna brzina oba aviona iznosi 1600 km/h i ako nema vetra lako je zaključiti da će trka završiti za jedan sat, nerešenim rezultatom. (more…)

I Aristotel i Galilej i Njutn verovali su u apsolutno vreme. Smatrali su da je moguće izmeniti interval između dva događaja, odnosno da bi ovo vreme bilo isto bez obzira na to ko ga meri, pod uslovom da se koristi dobar časovnik. Vreme je bilo potpuno zasebno i nezavisno od prostora. Za većinu ljudi ovo bi bilo zdravorazumsko stanovište. Pa ipak, ljudi su vremenom morali da promene svoja viđenja prostora i vremena. Iako su, kako izgleda, zdravorazumske predstave sasvim na mestu sa stvarima kao što su jabuke ili planete koje se kreću srazmerno sporo, prestaju da budu ispravne kada su u pitanju stvari koje se kreću brzinom svetlosti ili sasvim blizu nje. (more…)

Od osvita ljudske civilizacije osnovna briga ljudi bilo je obezbeđivanje hrane i uslova za život. Bez obzira na mnogobrojne svakodnevne probleme gotovo je nemoguće naći nekog pripadnika ljudske vrste koji je ikada hodao ovom planetom a da se bar jednom nije zapitao o smislu njegovog postojanja, i postojanja sveta uopšte. Svim ljudima je od davnina poznato da se svi događaji u prirodi odigravaju na nekom mestu, u neko vreme, i najčešće na isti ili sličan način. Svakog jutra na istoku izlazi Sunce, tokom dana putuje preko plavog neba ka zapadu, gde uveče zalazi, noću istim tim nebom putuju zvezde, u proleće biljke dobijaju zeleno lišće, u jesen to lišće žuti i pada na zemlju. Svi ovi događaju odigravali su se davno u prošlosti, u doba naših dalekih predaka, ali sve ovo dešava se i danas. Svi ljudi pojmove prostora i vremena koriste gotovo svakog dana, kada govore o svojim planovima, trenutnom poslu, ili o onome šta su nekada radili. Na prvi pogled tu je sve jasno, ali ako bi nekoga zapitali šta je to prostor a šta vreme, teško da bi ste dobili neki odgovor, a onaj kome je pitanje upućeno našao bi se pred velikim problemom. (more…)