Priča koja je do sada ispričana je jedna od onih koja bi se astronomima u prošlosti učinila veoma bliskom. Poznato je i mesto zbivanja – veliki teleskopi okrenuti ka noćnom nebu, na planinskim vrhovima, ili posmatrači koji golim okom "love Velikog Medveda". Ali, kao što sam već rekao ova priča je ispričana mnogo puta ranije; sada dolazimo do priče o jednoj drugoj astronomiji, priče koja ne bi mogla da bude ispričana pre deset godina. U njoj neće biti reči o posmatranju svetlosti koju su emitovale galaksije, već o posmatranjima difuznog radio šuma, zaostalog iz vremena skoro samog početka vasione. Ovde se i mesto odigravanja znatno menja – sad su to krovovi fakulteta i instituta za fiziku, baloni i rakete izbačeni iznad zemljine atmosfere… (more…)

Share/Save

Biolog J. B. S. Haldan jednom je zapisao: "Univerzum nije čudan koliko mi to mislimo, nego je čudniji nego što možemo da zamislimo". Noćno nebo ostavlja snažan utisak o nepromenjivosti Univerzuma. Ukoliko se baci pogled prema nebu za neke vedre noći bez mesečine, sva je prilika da će najsjajnija tela na njemu biti planete Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Videće se takođe veoma veliki broj zvezda, koje su prilično slične našem Suncu, ali su na znatno većoj udaljenosti od nas. Neke od ovih nepomičnih zvezda, međutim, kao da ipak sasvim malo menjaju međusobni položaj kako Zemlja kruži oko Sunca: one, zapravo, uopšte nisu nepomične! Zvezde se kreću brzinom od nekoliko stotina kilometara u sekundi, pa tako jedna brza zvezda može u toku godine da pređe i rastojanje od oko 10 milijardi kilometara, ali ovo je hiljadu puta manje od rastojanja do nama najbližih zvezda. Zato se položaj zvezda na nebu menja veoma sporo. Jedna relativno brza zvezda poznata je pod imenom Bernardova zvezda. Udaljena je od nas oko kilometara i ona se duž linije vida kreće brzinom od oko 89 km/s ili 2,8 milijardi kilometara godišnje. Kao posledica ovog kretanja njen položaj promeni se za ugao negde oko 0,0029 stepeni. Ovo pomeranje u prividnom položaju nama bliskih zvezda astronomi nazivaju "pravim kretanjem". Ali, položaj udaljenih zvezda na nebu se menja toliko sporo da im se pravo kretanje ne može zapaziti ni najstrpljivijim posmatranjem. (more…)

Share/Save

Zavisno od razvijenosti (ili bolje rečeno nerazvijenosti) ljudskog društva u različitim periodima ljudske istorije menjao se i način na koji je tumačen Univerzum. Počelo se od tumačenja Zemlje kao ravne ploče koja pluta na vodi, a stigli smo do hipoteza o Velikom Prasku, a o tome šta će se dešavati u budućnosti ne možemo ni da zamislimo. Svaka ljudska epoha imala je neku svoju sliku Univerzuma, tako je i danas. Naše tumačenje nastanka i sudbine Univerzuma zasniva se na modelu Velikog Praska, ali ipak krenimo redom. (more…)

Share/Save

Od svojih prvih dana čovek teži da otkrije kako je nastao, koji su njegovi koreni i, naravno, zašto uopšte postoji. Ova, najstarija čovekova želja, želja za saznanjem navela ga je na razmišljanje i proučavanje ne samo nastanka ljudske vrste, već ide mnogo dalje u prošlost, u doba nastanka Zemlje, Sunca, pa čak i samog Univerzuma. Većina ljudi živi svoj svakodnevni život gotovo i ne misleći na stvari, materiju, oko sebe. Retko ko misli o materiji od koje je sačinjena Sunčeva svetlost, svetlost koja nam omogućava da živimo i budemo onakvi kavi jesmo, na prirodu gravitacije istog tog Sunca, na prirodu te sile koja nas drži vezane za našu zvezdu i ne dozvoljava nam da odlutamo negde u beskrajno prostranstvo Univerzuma, da ne krenemo na put "ka zvezdama". Naravno ovo su ogromna tela, Sunce mnogo puta veće od same Zemlje, ali postoje i sitne čestice, važnije i od nas i od Sunca, čestice od kojih smo i mi i Sunce sastavljeni i od čije stabilnosti zavisimo. (more…)

Share/Save

Pre oko 7 godina, tačnije proleća 2000. godine, krenuo sam u potragu za odgovorima na jednostavna pitanja: Kada? Kako? Zašto? (…je nastao Univerzum) Moj prvi pokušaj traganja za odgovorima na ova pitanja doveo je do nastanka teksta koji sledi - mog maturskog rada u Gimnaziji “Svetozar Marković”.

Završio sam maturu, našao neke tražene odgovore. Ali, svaki deo odgovora otvarao je još mnogo novih pitanja. Tokom proteklih sedam godina odgovore su tražili i drugi. U vreme kada je ovaj rad nastao kosmologija je bila samo teorija, a danas postoji mnogo rezultata, merenja, experimenata. Današnju kosmologiju sa pravom možemo nazvati eksperimentalnom naukom! Od kada je ovaj tekst napisan otkriveno je i objašnjeno još mnogo stvari, o kojima mnogi te 2000. godine možda nisu ni sanjali. (more…)

Share/Save