Arhiva za kategoriju: ‘CERN - LHC’
Moj tekst o LHC-u, gradnji i problemima, i naravno o toliko pominjanim crnim rupama koje prozdiru nasu planetu mozete da procitate na sajtu ELEF Web Magazina. Evo dela…
Fizika čestica je čudna nauka. Jedini način da saznamo kako nešto radi je da to nešto uništimo. To je otprilike kao kad bi želeli da saznamo kako radi automobil iz sudara dva automobila. Deluje komplikovano, ali ako pokupimo sve delove i lepo ih složemo – to funkcioniše. Posao detektora je upravo da pokupe sve delove koji nastanu nakon sudara protona.
LHC izgrađen nalazi se na oko 100 metara ispod zemlje i ima obim od 27 kilometara. Na njemu su izgrađena četiri eksperimenta: ATLAS, CMS, LHCb i ALICE. Protoni će biti ubrzavani do energije od 7 TeV (u LEP-u energija je bila oko 100 GeV) i imaće brzinu veću od 99.9% brzine svetlosti. Da bi protoni ovih energija i brzina ostali u akceleratorskoj cevi potrebna su snažna magnetna polja. Magneti koji će ovo omogućiti konstruisani su na bazi superprovodnika, radiće na temepraturi od 1.8K (hladnije od prostora između galaksija). U prstenu je montirano oko 6000 magneta, prosečne dužine 13 metara i oni će pokrivati obim od nekih 24 kilometara. Kroz magnete će proticati struja jačine 6500 do 9500 hiljada Ampera a jačina magnetnog polja iznosiće oko 8.5 T.
Dugo pokusavam da nadjem jednostavan nacin za objasnjenje Higsovog mehanizam - mislim da sam ga nasao.
Zamislite prostoriju punu fizičara. Svi su onako slučano “razbacani” po sobi, međusobno pričaju. Nema nekih mnogo poznatih fizičra, tj. VIP-ova, svi su tu negde isti. U svakom delu sobe otprilike je isti broj fizičara, tj. oni su raspoređeni slučajno i homogeno:
Deset dana nakon puštanja prvog snopa protona i početka testiranja rad akceleratora LHC je privremeno prekinut 
Status LHC-a, na sajtu Operacione grupe večeras je izgledao ovako:
Status snopa protona u LHC-u
Nakon kvara koji se desio 19. septembra, kada je oko jedne tone tečnog helijuma (oko 1% ukupne količine helijuma) iscurelo iz sistema za hlađenje, u sektoru 34, u tunel rad akceleratora je danas prekinut zbog popravke. (more…)
Poslednjih dana se sve više i više priča o CERN-u, crnim rupama koje proždiru Zemlju i drugim različitim oblicima uništenja naše planete. Naravno, glavni i odgovorni krivac za to je akcelerator LHC, koji 10. septembra treba da počne da radi.
Planirao sam jedan opširniji tekst o LHCu i (ne)mogućnosti za nastanak crnih rupa (tačnije seriju tekstova) ali nisam stigao da napišem Od sutra nisam u Nišu… pa ako tamo gde idem bude bilo interneta možda stigne i tekst, ako ne onda kad se vratim, za oko nedelju dana.
Do tada… uživajte u ovoj umetničkoj viziji crne rupe koja proždire Zemlju 
ps. Ne brinite, ovo je (po mojoj evidenciji) bar deseti smak sveta u poslednjih par godina, sve smo ih preživeli, preživećemo i ovaj. Tekstova će sigurno biti kad se vratim, posle 10. septembra 
“Sredinom osamdesetih godna TOE (”Theory of Everything”) je bila fantastično privlačna za mlade fizičare naklonjene teoriji. Rizik je bio veliki da će uložiti duge godine rada, a da će rezultat biti možda vrlo malen ili nikakav, pa ipak su krenuli za svojim vođama (kao leminzi, rekao bi neko) prema Plankovoj masi. Mi koji smo ostali kod kuće, u Fermilabu i CERN-u, nismo od njih dobili nijednu razglednicu, nijedan telegram. Posle nekog vremena počelo je da se širi razočarenje. Neki od najzvezdanijih boracaza TOE najzad su rekli “Dosta!” i odustali. Zatim su se iz pravca Plankove mase počeli vraćati puni autobusi osujećenih teoretičara u potrazi za nečim stvarnim što bi moglo da se izračuna. Nije ta pustolovina još okončana, ali jeste usporena, sad se odvija smirenije, za to vreme ljudi pokušavaju da napreduju drugim, tradicionalnijim putevima ka objedinjenju.” - Leon Max Lederman, dobitnik Nobelove nagrade za Fiziku
Fizičari, a i mnogi drugi, širom sveta polako odbrojavaju dana do uključivanja najkompleksnije i najsavršenije mašine koju je čovek ikada napravio. Projekat vredan preko 8 milijardi dolara, hiljade naučnika, inžinjera, tehničara, majstora radilo je godinama na toj mašini. Konačno, bliži se i taj trenutak kada će najsnažniji akcelerator čestica LHC, u CERN-u početi sa radom.
O LHC-u sam već malo pisao na Mreži kreativnih ljudi, narednih dana, nedelja i meseci sigurno ću dosta pisati o LHC-u, o tome kako ta mašina radi, koja je korist te mašine i fundamentalnih istraživanja uopšte i naravno, o velikim otkrićima (koja svi željno iščekuju). Nadam se da je ovo samo početak jedne priče, priče sa srećnim krajem.
A priču je možda najbolje početi fotografijama jer slika govori više od reči…. (more…)
 
|
 |
