NGC 5272; Canes Venatici; Globularno jato; +6,2 mag; 30600 s.g

Ovo je prvo Mesijeovo originalno otkriće. Ovo zvezdano jato on je otkrio 3. maja 1764. godine. M3 je najpoznatije globularno zvezdano jato koje sadrži, kako se procenjuje, pola miliona zvezda! Ovo jato je naročito bogato promenljivim zvezdama; pronađeno je 212 promenljivih zvezda, a za 186 je određen period, vise nego u bilo kom drugom globularnom jatu u Mlečnom putu, i zbog toga je ovo jato najčešće posmatrano.

NGC 1952; Taurus; Ostatak supernove; +8,4 mag; 6300 s.g.

Rano u jutro 4. jula 1054. godine u kineski astronomi su na istočnom nebu opazili jednu novu vrlo sjajnu zvezdu. Narednih dana njen sjaj je rastao i dostigao -6m što odgovara sjaju Meseca u jednoj četvrti. Dvadeset tri dana ova zvezda se videla i po danu tokom sledeća 23 dana. U isto vreme, čini se, zvezda je opažena i na drugom kraju sveta, na nebu iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone gde su je zabeležili neki indijanski slikari.

Bila je to grandiozna eksplozija supernove u kojoj je gotovo potpuno uništena jedna zvezda na 6300 svetlosnih godina daleko od nas. (more…)

Šarl Mesije se rodio 26. juna 1730. u ištočnoj Francuskoj kao deseto od dvanaestoro dece u porodici. Od dečačkih dana počinje da se interesuje za astronomiju. Zabeleženo je da je u četrnaestoj godini posmatrao jednu kometu, a zatim i pomračenje Sunca od 25. jula 1748. Kad je napunio 21 godinu zaposlio se u Parizu kod tada poznatog astronoma Nikole Delila zbog svog lepog rukopisa, te je precrtavao mape. Delil ga je međutim uveo i u osnove astronomije i on je po je Delilovim proračunima 1757. počeo je da traga za Halejevom kometom. Pojava ove komete se očekivala 1758. ali u to vreme to je bila samo naučna pretpostavka. Mesije je 21. januara 1759. zaista ugledao ovu kometu, ali ga je tom traganju za oko mesec dana pretekao nemački astronom amater Palic (Johann Georg Palitzch) iz Drezdena. Palic je ovu kometu ugledao Božićne noći između 25. i 26. decembra 1758. Ispostavilo se da su Delilovi računi bili pogrešni i da je Mesije stoga kometu tražio na pogrešnom mestu. Svejedno, od tog doba Mesijeov život je bio neraskidivo vezan za komete. A nešto ranije, 28. avgusta 1758. Mesije otkriva u sazvežđu Bika svetlu kometoliku mrlju, koja se, kako je zatim utvrđeno, nije kretala. To je danas čuvena Krab maglina, nastala nakon eksplozije supernove iz 1054. a ovaj slučaj dovešće do Mesijeove odluke da sačini katalog “sumnjivih”, kometolikih objekata. (more…)

Videli smo kako je nastalo Sunce, sta se desava ako putujemo brzinom svetlosti, probali d aotkrijemo tajne nastanka citavog Univerzuma. Posle svih ovih dalekih putovanja vracamo se nazad, na Zemlju, tamo odakle je sve pocelo. Ovom prilikom povescu vas na put po nocnom nebu, obicicemo neke maglicaste objekte, mnoge od njih mozete videti i golim okom. Objekti koje upoznajemo nemaju mnogo toga zajednickog, razbacani su svuda po univerzumu, neku su mali, drugi veliki, jedni su vreli drugi hladni. Svi oni imaju samo jednu zajednicku osobinu - nekada davno zbunjivali su lovce na komete…

Najveci deo tekst koji sledi bio je materijal za moje prvo predavanje, odrzano 17. marta 2000. godine u Astronomskom drustvu “Alfa” iz Nisa. Ovim tekstom obuhvaceni su samo neki objekti iz pomenutog Mesijeovog kataloga, probacu da vremenom dodam podatke i o svim ostalim objektima.

Pripremite se, polecemo