Svaka eksplozija supernove označava smrt jedne ogromne zvezde, ali supernova nije samo simbol nestanka, ona je i znak novog stvaranja, novog početka. Ove snažne eksplozije obogaćuju međuzvezdani prostor svim teškim elementima. Od tih novonastalih elemenata može se stvoriti neka nova generacija zvezda, a oko te zvezde mogu nastati planete, a na nekoj od tih planete može nastati neki oblik života koji će biti u stanju da se zapita: Da li je naša zvezda jedinstvena? Koja je njena sudbina? Kakve su druge zvezde i šta će sa njima biti u dalekoj budućnosti? (more…)

Moderna slika formiranja elemenata uključuje puno različitih tipova nuklearnih reakcije koje se odigravaju u različitim stupnjevima evolucije zvezde. Laki elementi od vodonika do gvožđa, grade se prvo fuzijom, a zatim alfa zahvatom, koji dopunjava zahvat protona i radioaktivnim raspadom. Kako da znamo da zvezde zaista tako stvaraju teške elemente? Možemo li biti sigurni da je ovaj scenario verodostojan? U to nas uveravaju tri ubedljiva dokaza: (more…)

S-proces može da objasni nastanak elemenata zaključno sa bizmutom-209, najtežim neradioaktivnim elementom, ali on ne može da odgonetne nastanak elemenata kao što su: torijum-232, uran-238, plutonijum-242 itd. Svaki pokušaj nastanka jezgra težeg od bizmuta u s-procesu je nemoguć zbog toga što se novonastalo jezgro raspada za isto ili čak kraće vreme nego što je potrebno za njegovo formiranje. Fizičari su došli do zaključka da mora da postoji još jedan proces nukleosinteze koji omogućava nastanak tih težih elemenata. Taj proces nazvan je r-proces (ili ‘brzi’ zahvat neutrona). R-proces se odigrava vrlo brzo, u trenucima eksplozije supernove. (more…)

Postoji mnogo elemenata koji su teži od gvožđa. Videli smo da se alfa proces završava nastankom gvožđa, i logično je zapitati se kako su onda nastali ti teži elementi? Da bi oni nastali morao je da postoji neki drugi proces, taj proces naziva se zahvat neutrona – nastanak težih jezgara apsorpcijom neutrona.

Duboko u unutrašnjosti zvezde u kasnom stadijumu evolucije postoje vrlo povoljni uslovi za odigravanje procesa zahvata neutrona. Neutroni nastaju kao sporedni proizvodi u mnogim nuklearnim reakcijama i ih ima u izobilju za reakcije sa gvožđem ili drugim elementima. Neutroni nemaju naelektrisanje i zbog toga ne postoje odbojne sile između njih i jezgra. Kako se sve više neutrona sudara sa jezgrom gvožđa, dolazi do stapanja i masa gvožđa raste. (more…)

Helijum nije jedini element koji može da učestvuje u fuzionim reakcijama sa drugim elementima. Kako broj različitih jezgara nagomilanih u jezgru raste povećava se i raznolikost mogućih fuzionih reakcija. U neki reakcijama dolazi do oslobađanja protona ili neutrona a u drugim ove čestice učestvuju kao reaktanti i bivaju apsorbovani od strane drugih jezgara. Na ovaj način nastaju hemijska jezgra koja se po masi nalaze između onih nastalih fuzijom helijuma.

Laboratorijski eksperimenti pokazuju da jezgra kao što su fluor-19, natrijum-23, fosfor-31 i mnogo drugi nastaju upravo na ovakav način. Njihova rasprostranjenost velika kao rasprostranjenost onih elemenata koji nastaju u fuzionim reakcijama helijuma iz razloga što su one mnogo češće. (more…)