O zivotu, univerzumu i svemu ostalom

Najveći deo informacija koje čovek dobija putem čula registruju oči. Ljudsko oko ima sposobnost da registruje elektromagnetno zračenje u jednom uskom intervalu talasnih dužina. Najveći deo spektra elektromagnetnog zračenja za nas je nevidljiv, ali upravo taj mali deo omogućava nam da upoznajemo svet oko nas. Osnovni princip na kome oko radi je relativno jednostavan – svetlost koja se odbija od nekog predmeta dolazi do oka, prolazi kroz sočivo, formira se lik predmeta koji aktivira detektore, oni sliku pretvaraju u električni impuls i šalju u mozak. Sličan princip kao i digitalna kamera ali mnogo savršenije.

Čovečije oko je približno sfernog oblika, prečnika oko 2 cm, ispupčeno na prednjem delu. Taj ispupčen deo (rožnjača) je providan i to je mesto gde ulazi svetlost.. Ispod rožnjače nalazi se očno sočivo. Prostor između sočiva i rožnjače ispunjen je tečnošću u kojoj se nalazi zenica. Unutrašnjost oka ispunjena je providnom staklastom masom. Na zadnjem očnom zidu nalazi se „detektor“ - mrežnjača.

(continue reading…)

Svakog sunčanog dana iznad naših glava prostire se plavetnilo neba. Većina nas se neikada nije zapitala zašto je nebo plavo. To prihvatamo kao činjenicu i ne razmišljamo o tome, ali…

Ponekad neko dete postavi jedno tako jednostavno pitanje. A odgovor, hm onda se odrasli često zbune i zaključe da o tome nikada nisu razmišljali, bar ne na taj način. Često odgovori na ta, na izgled jednostavna pitanja uopšte nisu jednostavni već je bilo potrebno mnogo godina da ljudska vrsta pronađe objašnjenja za ta „dečija“ pitanja, kao što su plavetnilo vedrog neba ili tama noćnog neba.

I…. šta mislite zašto je nebo plavo? Da li je ono plavo zbog plavetnila ogromnih okeana, ili su okeani plavi zbog plavog neba?

Nastavak na mom blogu, na sajtu Mreže kreativnih ljudi.

Od 5. do 7. decembra u Beogradu je održan, drugi po redu, Festival nauke. Pre par sati sam stigao iz Beograda, bilo je zanimljivih stvari. Opširniji izveštaj stiže narednih dana, a sada samo fotografije.

Ostale fotografije nalaze se u galeriji. Ima nestrpljivih, fotografije stižu pravo iz fotoaparata

U okviru ”Projekta podsticanja, promocije i popularizacije fizike i prirodnih nauka u južnoj i jugoistočnoj Srbiji”, i projekta SEENET-MTP mreže, Odsek za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, Podružnica Društva fizičara Srbije - Niš i Astronomsko društvo ”Alfa” iz Niša, u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije organizuju:

1) promociju knjige:

Milutin MILANKOVIĆ, putnik kroz vasionu i vekove

Prof. dr Zoran Knežević, Astronomska opservatorija, Beograd
Prof. dr Goran Djordjević PMF Niš
Prof. dr Ljubiša Nešić, PMF Niš

18:30 časova, mala sala PMF-a;

2) popularno predavanje: (continue reading…)

Slajdovi sa predavanja “Potraga za bozijom cesticom” koje sam odrzao na VIII susretima astronoma u Vrscu, u subotu 22. novembra 2008. godine:

Vise o LHC-u možete da pročitate u mojim tekstovima objavljenim u ELEF Magazinu i na blogu Mreže Kreativnih Ljudi.

U okviru ”Projekta podsticanja, promocije i popularizacije fizike i prirodnih nauka u južnoj i jugoistočnoj Srbiji”, Odsek za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, niška Podružnica Društva fizičara Srbije i Astronomsko društvo ”Alfa” iz Niša, u saradnji sa Minstarstvom nauke Republike Srbije organizuju predavanje

Kopernikanska revolucija

Predavač će biti dr Milan Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (AOB) i profesor na Departmanu za fiziku Univerziteta u Novom Sadu.

Sažetak predavanja: Biće predstavljeni istorijski i filozofski temelji Kopernikanske revolucije, najznačajnije revolucionarne promene u istoriji ljudske misli, koja je ponajviše uticala na stvaranje samog koncepta savremene nauke. Ovo je utoliko značajnije što naredne godine UN i UNESCO proslavljaju Medjunarodnu godinu astronomije, u čast jubileja 400 godina od Galilejevog otkrica teleskopa.

Predavanje će biti održano u četvrtak, 20. novembra 2008. godine, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 20 časova. Ulaz je slobodan.

Svakoga dana Mesec prolazi iznad naših glava. Kruži oko Zemlje svakih mesec dana, uvek isto, bez bitnih promena, astronomima često smeta a ostali retko da i obraćaju pažnju na njega. Ipak, taj dosadni Mesec ponekad postane gospodin u centru pažnje. Tada svi pričaju o njemu i najčešće o pomračenju Sunca ili samog Meseca.

To nije sve što gospodin Mesec  može. Svake noći, neprimetno on na svom putu polako prelazi preko udaljenih zvezda i pomračuje ih. Neke od tih zvezda su ogromne, mogo puta veće od našeg Sunca, Mesec ih pkm račuje na isti način kao i Sunce ali to ne primećujemo jer one su jedva vidljive zato što su daleko.

Ponekad se na putu Meseca nađe neka sjajna zvezda i Mesec ponovo privuče pažnju astronoma. A nekad… nekad Mesec istovremeno pomrači nekoliko sjajnih zvezda. E to je već događaj!

Večeras, 13. novembra Mesec će biti u društvu sedam sestara, Plejada. Oko 20h on će od naših pogleda zakloniti prvu sjajnu zvezdu ovog najpoznatijeg zvezdanog jata. Za par sati, koliko će trajati pomračenja, Mesec će sakriti stotine zvezda.

Više o Plejadama pročitajte na mom blogu, na sajtu Mreže kreativnih ljudi. Ako ovi oblaci budu lepo raspoloženi možda bude i neke fotografije

Nastavak teksta o Zeci iz svemira je tekst o Kineskom zidu. Sigurno ste culi da je Kineski zid jedina gradjevina koja se vidi iz svemira. Da li je to stvarno tako ili se iz svemira mozda vidi jos nesto ili se ne vidi bas nista procitajte na mom blogu na sajtu Mreze kreativnih ljudi.

Odavno je dobro “poznato” da je Kineski zid jedina građevina na planeti koju je moguće videti iz svemira. Većina ljudi je to prihvatila kao tačno i uopšte o tome nije razmislila, naročito sada u vreme programa kao što su Google Earth-a i NASA Word Wind, kada na “satelitskim” snimcima možemo da vidimo ulice, zgrade, automobile, ljude…. ali da li je stvarno tako?

Pre nego što vidimo koliko ima istine u ovome moramo dodatno da definišemo problem, tj. da preciznije odredimo neke osnovne pojmove. Prvi problem sa kojim se susrećemo je daljina, tačnije visina, na kojoj počinje svemir. Ovo je teško odrediti jer oštra granica ne postoji, ali možemo da pretpostavimo da svemir počinje tamo gde je atmosfera dovoljno retka i sateliti mogu da nesmetano da kruže oko Zemlje. Svemir pocinje tu, ali geostacinarni sateliti nalaye se na 40000 kilometara od Zemlje, ljudi su stigli do Meseca, svemirske letilice granice sunčevog sistema…

U Stokholmu su 7. oktobra objavljena imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Nagradu će podeliti trojica fizičara iz Japana – polovinu nagrade dobio je Yoichiro Nambu (državljanin SAD), dok će drugu polovinu podeliti Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa. Nagrada je dodeljena za doprinos u razvoju istraživanja u oblasti fizike elementarnih čestica.

Yoichiro Nambu šezdesetih godina XX veka radio je na mehanizmu spontanog narušenja simetrije. Ovaj mehanizam objašnjava kako je došlo do narušavanja simetrije između materije i antimaterije, koja je postojala u ranom Univerzumu, i zbog čega je današnji svemir izgrađen samo od materije. Makoto Kobayashi i Toshihide Maskawa su 1972. godine objasnili razlog spontanog narušenja simetrije i predvideli postojanje tri generacije kvarkova (poslednji, top kvark, otkriven je 1995. godine).

Tradicionalno, nagrade će biti svečano dodeljene u Stokholmu 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

Više o tome zbog čega su baš oni dobili nagradu možete da pročitate u mom tekstu na sajtu Mreže kreativnih ljudi.

Ovo je naslov jedne danasnje vesti na sajtu B92. Zanimljivo, u Italiji su umetnici napravili ruzicastog zeku dugackog 61 i visokog 6 metara.

Zanimljiv neki zec, ali jos je zanimljivije tvrdjenje da se ovaj zec vidi iz svemira, na Google Earth-u. Ajde da vidimo da li je ovo moguce.

Ono sto nazivamo svemir nije daleko odavde, nalazi se tu odma iznad atmosfere Zemlje, samo na nekih 300km odavde. Da bi proverili da li se odatle vidi ovaj zec moracemo malo da se setimo trigonometrije, sinusa, kosinusa, tangensa i ostalih “cudovista” iz gimnazije. (continue reading…)