O zivotu, univerzumu i svemu ostalom

Ghost Town (Song about Chernobyl)…. Pre vise od dvadeset godina, 25. aprila 1986. godine desila se najveca nuklearna katastrofa na nuklearnom reaktoru. O tome sta je sta se desilo i sta je krenulo naopako vec sam ovde pisao. Mnogo toga je vec receno o tom uzasnom dogadjaju. Najveci utisak na mene ostavio je sajt sa fotografijama iz “grada duhova”. Fotografije je snimila jedna devojka iz Ukrajne, vozeci motor kroz ovaj grad u kome je stalo vreme.

Takodje, snazan utisak ostavlja i pesma Ghost Town, koju su snimili Huns & Dr. Beeker u znak secanja na ovaj dogadjaj:

(continue reading…)

Avgusta 1942. Godine pokrenut je projekat Menhetn. Projekat koji je imao samo jedan cilj – napraviti atomsku bombu pre Nemaca. Prvi put u istoriji nauke sva istraživanja su postala najstroža tajna, ništa nije smelo da se javno objavi. Fizičare je u ovom poslu predvodio Robert Openhajmer, ali ovo više nije bila nauka, bila je to vojna operacija. Glavni čovek projekta bio je Lesli Ričard Grouvs, vojnik po pozivu. Neposredno pre početka projekta Gruvsu je dodeljena komanda na frontu, ali unapređen je u generala i odlučeno je da ostane u zemlji i rukovodi projektom Menhetn. Razočaranog generala možda je utešila činjenica da je komandovao u bitci koja može da odluči ishod II svetski rata. (continue reading…)

Pre tačno 62 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ljudi širom sveta. Bila je to atomska bomba, bomba koja je u trenutku obrisala sa karte ceo jedan grad. Tri dana kasnije, još jedna bomba i nestao je još jedan grad. Rat je dobijen, a mir? (continue reading…)

Kada su fizičari počeli da govore o elementranim česticama i kada su izgradili dovoljno moćne akceleratore u kojima su tragali za tim česticama broj novih čestica počeo je brzo da raste. Činilo se da je svet postajao sve komplikovaniji. Pronađeno je više od 200 elementarnih čestica. Fizika je bila suočena sa velikim problemom klasifikacije ovoliko velikog broja čestica. Jednom prilikom Enriko Fermi (dobitnik Nobelove nagrade) na pitanje o nekoj čestici svom tadašnjem studentu, budućem Nobelovcu, Leonu Ledermanu odgovorio je: “Mladi čoveče, kada bih mogao da zapamtim imena svih tih čestica bio bih botaničar.”

(continue reading…)

Od kada se prvi put pojavila ideja o atomu, kao nečemu nedeljivom, kao osnovnoj ćeliji koja gradi svet oko nas, atom je dobijao sve manje i manje dimenzije, a broj tih gradivnih jedinica bivao je sve manji. Hemičari su godinama sekli atom i stalno nalazili osnovne elementarne strukture materije. Godine istraživanja dovele su do ideje o atomu, kao hemijskom elementu – najjednostavnijoj gradivnoj jedinici svih materijala koje poznajemo. Hemičari nisu mogli dalje da dele atom, za njih on do današnjih dana ostao nedeljiv, ali tada su u pomoć došli fizičari. Prva istraživanja radioaktivnosti hemijskog atoma pokazala su da atom nije najjednostavnija gradivna jedinica. Brzo je ljudska civilizacija shvatila potencijal energije atomskog jezgra, izgrađene su brojni nuklearni reaktori i nuklearne centrale. Atomi, hemijski elementi, prestali su da budu najjednostavnije “cigle” koje izgrađuju svet oko nas, njihovu ulogu preuzeli su protoni, elektroni i neutroni. Sve je postalo tako jednostavno, ispostavilo se da su stotinak hemijskih atoma, koliko je poznato, u stvari složene strukture koje se mogu dobiti kombinovanjem novih “atoma”, tj. tri elementarne čestice.

(continue reading…)

Niko tog prolecnog jutra 25. aprila 1986. godine u Pripyat-u, malom gradu na oko 110km od Kijeva (Ukrajna), nije ni slutio da će se tog dana tu, pored njih odigrati događaj koji će ljudksa vrsta dugo pamtiti i koga će se sa strahom sećati.

(continue reading…)

Nedugo posle otkrića prirodnih radioaktivnih elemenata: urana, polonijuma i torijuma fizičari su okrili još jednu tajnu koju je sakrivalo jezgro, a ta tajna omogućila je nastanak jednog novog sveta, omogućila je čovečanstvu da zagospodari ogromnom energijom, energijom koja je dovela do velikog napretka, ali ta ista tajna, na žalost, omogućila je i stvaranje najopasnijeg oružja na planeti.

(continue reading…)

Otkriće nedeljivog atoma nije zadovoljilo zelju naučnika za traganjem ka sve sitnijim delićima koji igrađuju materiju. Ubrzo nakon otkrića “nedeljivog” atoma, isti je opet razbijen, ali ovog puta nije bilo kao ranije. Naučnici su zaključili da je atom najsitniji delić materije koji se može dobiti hemijskim putem., ma koliko se mi trudili i mućkali različite supstance ne možemo da dobijemo gradivnu jedinicu materije manju od atoma. Jednostavno rečeno – “nož” hemičara nije bio dovoljno oštar da bi dalje sekao atom. Oštriji nož imali su fizičari, bili su to nuklearni reaktori i akceleratori. Počela je da se rađa jedna nova era u istoriji fizike i ljudske civilizacije uopšte – bila je to era nuklearne energije. (continue reading…)

Preteča današnje ideje o strukturi materije potiče još iz radova antičkih filozofa. Još su oni shvatili da se sva materija može deliti na sve sitnije i sitnije delove, ali u jednom trenutku materija će biti podeljena na deliće koji se više ne mogu deliti. Šta god delili konačan rezultat biće isti – gomila sitnih komadića koje, ma koliko se trudili, više ne možemo da delimo. Ti nedeljivi delići materije nazvani su atomi.

(continue reading…)