O zivotu, univerzumu i svemu ostalom

NGC 1432; Taurus; otvoreno jato; +1,6 mag; 380 s.g.

Plejade se ubrajaju u objekte poznate još od najdavnijih vremena, 6 zvezda iz ovoj jata vidljivo je golim okom, dok pri "posebnim" uslovima ovaj broj raste na 9, a na potpuno cistom noćnom nebu može se videti i cak 12 zvezda (1579. god, pre otkrića teleskopa, astronom Moestlin je precizno nacrtao položaje 11 zvezda, a kasnije je Kepler nacrtao tačan položaj cak 14 zvezda iz ovog jata). Najraniji zapisi o ovom jatu potiču od Hesoida, iz 1000 godine pre nove ere (vezani su za poljoprivredu i smenu godišnjih doba). Homer spominje Plejade u svojoj Odiseji, a spomenute su cak i u Bibliji.
Plejade su još poznate i pod imenom "7 sestara" – po grčkoj mitologiji sedam kćeri i njihovi roditelji. Njihovo japansko ime je "Subaru", što je kasnije postala i marka automobila, po njima. Stari evropski nazivi pokazuju da je ovo jato upoređivano sa kokoškom sa pilićima. U drugim narodima postoje i druga imena i poređenja. Starogrčki filozofi – Endokus iz Knidosa i Aratos iz Phainomena, smatrali su ih posebnim sazvežđem. (continue reading…)

NGC 1976; Orion, difuzna maglina, +4,0 mag; 1.600 s.g

Čudno je što astronomi starog i srednjeg veka nisu opazili Orionovu maglinu koja se inače vidi i golim okom. Čak ni Galilej nije uočio ovaj jedinstveni oblak iako je svojim teleskopom pomno osmatrao sazvežđe Orion. Tek 1618. god. astronom Cizates sasvim slučajno, tražeći po nebu komete, opazio je mali oblačak koji mu je možda i zasmetao u prvi mah.

Dobrim teleskopom mogu se videti zvezde u ovom oblaku gasa. To su mlade, tek rođene zvezde. možda, dok gledate oblačić u Orionu prisustvujete rađanju neke nove zvezde. Jer ova maglina je zvezdano porodilište. Većina ovih zvezda nakon nekoliko miliona godina završavaju svoj život u grandioznoj eksploziji. Za kosmičke pojmove one žive tek jedan tren. (continue reading…)

NGC 2287; Canis Maior; otvoreno jato; +4,6 mag; 2.300 s.g

M41 se nalazi 4 stepena južno od Sirijusa, najsjajnije zvezde na nebu. Ovo jato sadrži oko 100 zvezda, uključujući i nekoliko crvenih i narandžastih džinova, najsjajniji objekat spektralnog tipa K3 i sjaja 6,9m nalazi se blizu centra ovog jata. Ova zvezda je 700 puta sjajnija od Sunca. Sve zvezde ovog jata su "razbacane" u sferi prečnika oko 25 svetlosnih godina, i sve one se udaljavaju od nas brzinom od 34 km/s. Ovo jato se nalazi na daljini od 2.300 svetlosnih godina.

Starost jata M41 se procenjuje na između 190 i 240 miliona godina. (continue reading…)

NGC 598; Trianglum; Spiralna galaksija; +5,7 mag; 3 000 000 s.g

M33 je još jedan istaknut član "Lokalne grupe". Ovo je mala galaksija u poređenju sa susednom Andromedom i Mlečnim Putem, ali, u suštini, M31 je galaksija nešto veće veličine nego prosečne spiralne galaksije u svemiru. Jedan od manjih članova "Lokalne grupe", LGS 3, je verovatno satelit galaksije M33, koja je, takođe, zarobljena gravitacionim uticajem Andromede.

M33 je najverovatnije prvi uočio astronom Hodierna pre 1654 god, ali je nezavisno od njega Mesije ponovo otkrio ovu galaksije 1764. god. (continue reading…)

NGC 224; Andromeda; Spiralna galaksija; +3,4 mag; 2 200 000 s.g

Ako krenete od Severnjače do alfe u Kasiopeji i zatim nastavite u istom pravcu još trećinu puta videćete pri dobroj vidljivosti jednu sićušnu bledu pegu. Ta mala pega koju jedva nazirete i koju možete prekriti vrhom olovke je zapravo ogromna galaksija sa 300 milijardi zvezda i ko zna koliko još planeta, drugih tela i raznih svetova od kojih su neki možda nastanjenih nekim inteligentnim stanovnicima.

M31 je poznata Andromedina galaksija i ujedno i naša najbliža galaksija. Ona sa svojim pratiocima (uključujući M32 i M110 – dve svetle patuljaste eliptične galaksije), sa Mlečnim putem i drugima formira "Lokalnu grupu galaksija"
Vidljiv golim okom pod određenim uslovima, ovaj objekat je persijskom astronomu Al-Sufi bio poznat kao "mali oblak". On ga je i opisao u svojoj knjizi "Fiksirane zvezde" 965 god. nove ere. Pretpostavlja se da su je prvi primetili persijski astronomi 905. god, ili još ranije. Šarl Mesije, očigledno neobavešten o ovom otkriću, pogrešno ga je pripisao Simonu Mariusu, koji je bio prvi koji je 1612. god dao teleskopski opis. Ponovo nesvestan Al-Sufinog i Marisovog otkrića, Hodierna je samostalno oko 1654. god. ponovo otkrio ovaj objekat. (continue reading…)

NGC 6853; Vulpecula; Planetarna maglina; +7,4 mag; 1250 s.g

Ova maglina je prva planetarna maglina ikad otkrivena. Mesije je ovu fascinantnu klasu objekata otkrio 12 Jula 1764. god.

Ova planetarna maglina je najimpesivniji objekat svoje vrste na nebu. Ovo je takođe i najsjajnija planetarna maglina prividne zvezdane veličine od 7,3. Centralna zvezda ove planetarne magline ima sjaj 13.5 zvezdane veličine. To je vrlo vreo patuljak temperature oko 85000 , spektralnog tipa O7. Pretpostavlja se da je ova zvezda dvojni sistem i da je tamnija komponenta 17 zvezdane veličine, žuti pratilac na rastojanju od 6.54 ". (continue reading…)

NGC 6514; Sagittarius; Difuzna maglina; +9,0 mag; 5200 s.g

Trifid maglina postala je M20 u Mesijeovom katalogu. ali ime Trifid dobila je kada je otkrio astronom Džon Heršil, koji je primetio postojanje 3 različita segmenta, u okviru ove magline, razdvojena tamnim linijama međuzvezdane prašine.
Emisione magline su one koje su vidljive zbog toga što zračenje okolnih zvezda pobuđuje gas u maglini. Refleksione magline su one koje su vidljive zbog toga što reflektuju svetlost obližnjih zvezda. M20 istovremeno pripada i jedno i drugom tipu maglina. Crvene oblasti su emisiona maglina čiji sjaj održava sjajna trojna zvezda. Ova maglina okružena je plavom oblašću, tj. refleksionom maglinom čiji sjaj potiče od prelamanja svetlosti sa jedne obližnje zvezde O-klase. Daljina do ove magline nije sa sigurnošću poznata; procene se kreću od 2200 do 7600 sv. god. Trenutno se koristi vrednost od 5200 sv. god. (continue reading…)

NGC 6618; Sagittarius; Difuzna maglina; +7,0 mag; 5000 s.g.

Ovu maglinu srećemo pod dosta različitih imena kao na primer Labud, Potkovica ili, naročito na južnoj polulopti) Jastog maglina. Ovo je oblast u kojoj nastaju zvezde, zvezdano porodilište, a sjaj potiče od ogromne energije koju zrače mlade zvezde. Formiranje zvezda u ovoj maglini je ili i dalje aktivno ili je skoro završeno. Malo jato od oko 35 sjajnih ali nejasnih zvezda izgleda da je smešteno u unutrašnjost magline. (continue reading…)

NGC 6611; Serpens; Otvoreno jato; +6,4 mag; 7000 s.g

Nalazi se na daljini od oko 7000 svetlosnih godina u sazvežđu Serpens, u sledećem spiralnom kraku naše galaksije. Veliki oblak međuzvezdanog gasa i prašine počeo je jasan proces formiranja zvezda. Ovde se još nalazi i otvoreno zvezdano jato M16.

Ovo zvezdano jato je staro samo oko 5,5 miliona godina, i formiranje zvezda još nije okončano. Zvezde se i dalje rađaju. Područje je bogato mladim, masivnim i vrelim zvezdama koje zrače ogromnu količinu energije koja da je sjaj čitavoj maglini. Malina je ispresecana oblacima tamne materije, a u jatu dominiraju vruće gigantske zvezde O i B tipa. Iz magline dopire snažno radio zračenje.

NGC 6523; Sagittarius; Difuzna maglina; +6,8 mag; 5200 s.g

Ova maglina ima dimenzije 90 X 40 lučnih minuta, što je 3 X 4/3 prividnog prečnika punog Meseca, i odgovara dimenzijama od 140 X 60 svetlosnih godina, sa daljine od oko 5200 svetlosnih godina. Jedna od upečatljivih osobina Lagua magline je blizina tamnih maglina poznatih kao "globule" koje su kolapsirajući oblaci protozvezda prečnika oko 10000 AU.

U okviru najsjajnijeg dela ove magline upadljiva je formacija koja se zove "Maglina peščani sat". Ovu osobinu otkrio je Džon Heršil, to je područje gde se trenutno odigravaju procesi nastanka zvezda