Svet nauke

Osnova prirodne astrologije je horoskop, grafikon koji pokazuje raspored planeta u trenutku nečijeg rođenja. Da bi se horoskop napravio treba pronaći položaj planeta, Sunca i Meseca u sazvežđima zodijaka. Za potrebe astrologije zodijak je podeljen na 12 jednakih delova. Svaki od ovih delova je deo kruga od 30 stepeni. Svaki znak zodijaka dobio je naziv po dominantnom sazvežđu kroz koje prolaze Sunce, Mesec i planete.

Kada danas govorimo o horoskopskom znaku pod tim podrazumevamo sazvežđe u kome se nalazilo Sunce u trenutku rođenja. Ali, prošlo je više od 2000 godina od kada su znakovi zodijaka dobili imena i od kada je određeno od kog do kog dana “traje” određen znak. Zbog precesije Zemlje sazvežđa zodijaka se pomeraju ka zapadu duž ekliptike, i naprave pun krug za 26.000 godina. Zbog toga se, od vremena kada je horoskop prvi put napravljen,  zodijak pomerio za oko 1/12 punog kruga, odnosno tačno za jedan znak. Bez obzira na ovu promenu astrolozi i dalje koriste horoskop kakav je napravljen pre 2000 godina. Ovo znaci da astrološki znakovi nisu saglasni sa onim sto se u stvarnosti dešava na nebu.

Kažu astrolozi – horoskop nije toliko jednostavan. Kompletan horoskop mora da sadrži i raspored planeta i Meseca u sazvežđima zodijaka. Astrolozi smatraju da je svako znak, svaka kuća, svaka planeta centar sile koji deluje na pojedinca i upravlja njegovim životom. Detaljno tumačenje horoskopa je vrlo komplikovan posao. Tokom istorije nastao je veliki broj astroloških škola i različitih načina tumačenja horoskopa. Neka pravila su standardizovana ali mnogo toga zasniva se na subjektivnom mišljenju tumača i “umetnosti”, kako astrolozi to vole da kažu.

Videli smo kako je i kada nastala astrologija, ali ona postoji i danas. Ljudska civilizacija napredovala je mnogo, u svakom pogledu, od vremena kada su prvi astrolozi hodali ovom planetom. Nauka je objasnila mnoge stvari, odgovorila na mnoga pitanja, pokazala da su mnoga verovanja drevnih naroda neosnovana i pogrešna, ali astrologija je ostala skoro ista onakva kakva je bila pre oko 2000 godina. Astrologija je ostala u vremenu pre Kopernika, u vremenu kada je Zemlja bila centar sveta, u vremenu kada je Sunce kružilo oko Zemlje.

Danas, kada toliko toga znamo o kretanju zvezda i planeta, o njihovim fizičkom i hemijskom osobinama, o hemiji, biologiji, medicini i genetici, o silama koje upravljaju makro- i mikro- svetom, teško je prihvatiti ideje o tome da položaj planeta u trenutku našeg rođenja ima neki uticaj na naš život. Ako ih pitate kako planete utiču na nas, astrolozi ili ne znaju da odgovore, ili izbegavaju odgovor ili daju neko tumačenje koje pokazuje totalno nepoznavanje astronomije, fizike i nauke uopšte. Oni najčešće kažu da planeta na nas deluju nekom silom, ali koja je to sila? Nauka poznaje četiri sile. To su slaba, jaka, elektromagnetna i gravitaciona. Prve dve, čak i ako nađete astrologa koji zna nešto o njima, sigurno nisu odgovor jer one deluju samo na malim rastojanjima, manjim od dimenzija atoma. Elektromagnetna – možda, ali da bi ova sila postojala mora da postoji naelektrisanje, a toga nema. Ostaje jedino gravitaciona. Ova sila je dobar kandidat. Deluje na velikim rastojanjima, deluje uvek i svuda, ne postoji ništa što ne pada pod uticaj gravitacije. Ona deluje između svih planeta i svih tela, tako da sve planete, Mesec i Sunce na nas deluju svojim gravitacionim poljem. Izgleda da je ovo upravo ono u šta nas ubeđuju astrolozi, ali postoji jedan “mali” problem – intenzitet te sile je
mnogo mali. Ako bi, na primer, gravitacija bila Marsa bila glavni krivac za našu sudbinu onda moramo uzeti u obzir i gravitaciju doktora koji je imao 100kg i prisustvovao našem rođenju jer njegova gravitacija je oko 10 puta jača nego gravitacija Marsa! Hm, izgleda da ovako slaba sila ne može da ima baš nikakav uticaj na nas (koliko se sećam naša sudbina ne zavisi od toga d ali je doktor imao 80 ili 150 kilograma).

Neki astrolozi ovde počinju da izmišljaju nove sile, poznate samo njima, sile bez ikakvih dokaza, bez ikakvog naučnog osnova. Sile čiji je jedini razlog postojanja neki zbunjeni astrolog. Ovo izmišljanje novih sila i efekata znači potpuno napuštanje naučnih principa, to je odlazak u neki drugi svet, svet dogmi, svet koji je postojao pre par hiljada godina.

Da bi izbegli poznate probleme koji se javljaju kod gravitacije, astrolozi tvrde da sila kojom planete deluju na ljude i određuju njihovu sudbinu ne zavisi od mase i rastojanja. Ako pretpostavimo da je to tvrđenje tačno javlja se nov problem. Savremena astrologija i horoskop uključuju Sunce, Mesec i 8 poznatih planeta (zaboravimo činjenicu da Pluton više nije planeta). Ovo nisu jedina tela u Sunčevom sistemu, tu ima još mnogo drugih, sličnih tela. Desetine satelita i hiljade asteroida i kometa luta međuplanetarnim prostorom. Sateliti i asteroidi su skoro identičnog sastava kao i planete. Zašto astrolozi njih ne uključe u horoskop? Ako tvrde da masa nije bitna onda i ova tela imaju na nas isti uticaj kao i planete. I ne samo to – do danas je otkriveno više od 110 vansolarnih planeta. Oni kažu da sila ne zavisi od rastojanja što znači da i ove planete moraju da postoje u horoskopu. Svima je poznato da asteroida i vansolarnih planeta nema u horoskopu pa prema tome čak i da pretpostavimo da sila o kojoj astrolozi pogovore postoji – horoskop nije tačan ni prema zakonima koje su sami postavili.

Koliko god se astrolozi pozivali na astronomiju i fiziku, koliko god pokušavali da daju objašnjenja koja će se uklopiti i okvire savremene fizike oni to ne mogu da urade. Astronomija (fizika) i astrologija ne idu zajedno, ali njima to nije važno, kažu – menjajte fiziku.

Dobro, hajde da zaboravimo to što astrolozi ne priznaju astronomiju i fiziku. Ne mora svako da voli fiziku i priznaje njene zakone. Možda neka jabuka odluči da ostane da lebdi u vazduhu, ili da “padne” na gore, umesto na Zemlju, kako nas fizika uči. Ali, astrolozi ne priznaju ni hemiju, ni biologiju. Već je rečeno da nas astrolozi uče da sudbinu određuje položaj planeta u trenutku rođenja. Biologija nas uči da sam čin rođenja nema veliki značaj u tome kakav će život voditi pojedinac. Procesi formiranja bića odavno su završili i jedinka je spremna da uđe u surovi svet. Nauka kaže da uopšte nije važno da li se rodite par sati ranije ili kasnije, a astrologija – ona nam kaže da od tih par sati može zavisiti da li će osoba biti serijski ubica ili budući dobitnik Nobelove nagrade.

Ovakvo tumačenje astrologije imalo je opravdanja u vremenu kada je ona nastala, u vremenu kada se ništa nije znalo o događajima koji prethode rođenju, u vremenu kada je rođenje bilo trenutak magije, ali danas takvo tvrđenje je manje-više smešno za svakoga ko ozbiljno prihvata biološke zakone i naučne principe. Biologija, hemija, fizika – za sve njih astrologija kaže da su pogrešne, da ne valjaju. Ostala je još jedna fundamentalna nauka – matematika. Ovde su astrolozi morali malo da popuste, čak ni tako moćna astrologija ne može bez matematike. Odbacili bi astrolozi i matematiku ali moraju da računaju, tako da matematika ostaje bar za sad. Ipak, teško je naći astrologa koji do kraja ostaje veran matematici.

Matematika nas uči da svi događaji moraju da se pokoravaju nekoj verovatnoći, nekoj raspodeli, nekoj statistici. Što je uzorak veći, imate viče ispitanika, statistika je sve tačnija. Ako probate da primenite tu statistiku, tj. matematiku, kao poslednji način da proverite ono što astrolozi pričaju, oni će na sva zvona objaviti da matematika nije tačna. Pogađate,
statistika im uopšte ne ide u prilog. Svaki pokušaj da se astrološke prognoze provere na nekom uzorku, tj. grupi ljudi, završio je neuspehom.

Velika četvorka – matematika, fizika, hemija, biologija, “stradala” je pred astrolozima. Za sve njih astrolozi kažu da greše, jedino oni su u pravu. Možda treba pomenuti i nešto što nije nauka, treba pomenuti i religiju. Teško da možete da nađete pravog vernika koji priznaje astrologiju. Sa jedne strane religija, koja smatra da je Bog odgovoran za sudbine ljudi, a sad ruge strane savremena astrologija ne daje nikakav značaj Bogu. On je možda tu, možda nije, ali u svakom slučaju nije važan. Setimo se samog početka astrologije – planete su bile božanstva. Dolaskom hrišćanstva, kao religije u kojoj postoji samo jedan Bog, stvari su se mnogo promenile. Astrolozi su svrstani u istu grupu kao i jeretici i imali su velikih problema sa inkvizicijom.

Astrologija ne voli nauku ni religiju (a ni ove ne vole astrologiju) ali ponekad se astrolozi ipak pozivaju, najčešće pogrešno, na neke zakone nauke. Logično je zapitati se šta je to što je astrologiji omogućilo da ostane do današnjih dana, do početka XXI veka.

Related Posts

1. Astrolagarija (Astrologija – pogled iz ugla nauke)
2. Dijalog o astrologiji
3. Zemljotres i astrologija
4. Dijalog o astrologiji 2
5. Sta vas je dovelo na ovaj sajt?