Karantin ili tužiti Ajnštajna (4)
brbljivi: Poštovani sude, možda mi nismo dorasli do Albertovih visina, ali nismo ni tražili da na plećima baš svakog diva počiva naš svet… I ovako i onako tu su kornjače.
Iz pijeteta prema Albertovom geniju mi smo upravo i izabrali ovakav medij i brojčano ograničen skup učesnika za ovu raspravu-suđenje o znanjima koja su, sa jakim razlogom i verovatno ne bez muke, bila tajmirana na neko drugo, u ovom slučaju, kasnije vreme. Na vreme, u kojem bi ljudi sa više obazrivosti pristupali novim saznanjima, i sa više ozbiljnosti razmatrali moguće posledice njihove eventualne primene.
Svedoci smo teških ljudskih, duhovnih, i materijalnih žrtava, kao i bezumnog potkopavanja i odlaganja neke bolje budućnosti za čovečanstvo i planetu Zemlju uopšte, a koje su uzrokovala brzopleto ili zlonamerno korišćena nova otkrića.
Tako, i u ovom primeru, dolazimo do paradoksalne disharmonije kada dobronamerno plasirano znanje, šta više, čisto teorijske prirode, generiše jako ozbiljnu štetu
U finalu ovog uvoda možemo postaviti pitanje, filozofske i etičke, dakle polemičke prirode, koje glasi: koliko štete može naneti »znanje pre znanja«?
fizis: na osnovu čega tužitelj iznosi tezu o tajmiranom znanju? Po meni se ovde radi samo o neusklađenom razvoju pojedinih nauka, dakle tehničkih u odnosu na društvene, ili ako hoćete sa razvojem ljudske svesti i etike na primer
super-ho-men: i o kakvoj »šteti« vi ustvari govorite?
brbljivi: slažem se da neusklađeni razvoj pojedinih civilizacijskih parametara predstavlja deo istine vezane za ovaj problem, međutim, podaci sa glinenih tablica upućuju na znanja koja su i dan danas nepoznata. Pri tome, sa vremenom neka bivaju »otkrivena«
fizis: to ne mora da znači da su tajmirana, jednostavno su se stekli uslovi, nauka stalno i sve brže ide napred, jeste neusklađeno, ali i znanja se kumuliraju
brbljivi: vaša replika je na mestu, međutim, smatram da se do nekih znanja došlo nekako »na prečac«, prebrzo, i može se reći u velikom, čak ogromnom intelektualnom skoku. Daleko od toga da takvih skokova nije bilo i u prošlosti, ali oni su nedovoljno proučeni, i uvek se može iskazati određena doza rezerve.
Tajmiranjem mi nazivamo sledeću situaciju: simbol isčitan kao »mu« ili »šem« ili »dingir« na akadskom i vavilonskom jeziku vekovima je prevođen kao »ime«, a u pismu je predstavljan pojednostavljenim crtežom trostepene rakete.
Ali tek pošto je Armstrong ugledao visoko na bezbojnom nebu planetu Zemlju, prevod je preinačen u letilicu, ili raketu. Naravno, samo u okviru novijih naučno istraživačkih radova; što se tekstova u Bibliji i drugim starim knjigama tiče ništa nije promenjeno. Tako se za nekog kaže da »ima ime« iako je to van konteksta priče, pri čemu bi da neko »ima raketu, ili brod« više odgovaralo samom prevodu, i svakako mu dalo drugu dimenziju.
fizis: ali to ne povlači nužno sa sobom nameru autora da tajmira ovaj zapis; on je jednostavno pisao tekst za ljude onog vremena. Siguran sam da nije ciljao na savremene asirologe koji će pokušati da ga protumače, i to uz asistenciju posade sa misije Apolo.
I, na kraju krajeva, odakle je on mogao znati da će ta znanja biti izgubljena, odnosno da će njegovu civilizaciju razvejati vetrovi u legendu i mit smireni: meni se zapravo čini da se tu radi o civilizaciji pre one koja je koristila slikovno pismo; nema šanse da oni koji su u stanju da grade i putuju raketama koriste piktogramsko pismo i kojekakve hijeroglife
brbljivi Upravo u tome je i naša pretpostavka o tajmiranju, naime, oni koji su gradili rakete nisu o njima, kao ni o sebi ostavili nikakvih posebnih podataka; naše znanje o njima potiče od kasnijih naroda, odnosno Sumera koji su koristili slikovno pismo i glinene pločice. A evo i statuice boginje Ištar, iskopane kod grada Mare, koja prikazuje boginju kao astronauta sa kacigom, slušalicama, crevom za kiseonik i još nekim detaljima; u prvoj polovini XX veka ovi detalji na statui boginje su mogli biti tretirani samo kao modni, ili religijski simboli
fizis: videla sam tu statuu, vaše tumačenje boginje kao nekog praiskonskog astronauta mogu prihvatiti, ali ipak ostavljam veliku dozu rezerve koja podrazumeva umetničku slobodu autora, a zasnovanu na nekim starim i u ono vreme zaboravljenim odeždama za religijske rituale
smireni: ja sam imala prilike i da je dodirnem, pa zato smatram da bi autor morao biti jako maštovit odnosno avangardan po pitanju mode ili načina odevanja u tom slučaju, a nisam sigurna kako bi model, odnosno sama boginja reagovala na tako nezgrapne ukrasne elemente svoje haljine. Stoga smatram da se radi o prilično realističkom prikazu same boginje-astronauta. Uostalom ta statua nije jedina koja je tako predstavlja, a postoje i crteži iz različitih perioda i sa drugih lokaliteta koji u potpunosti sliče pomenutoj Inani ili Ištar…
fizis: ne znam koja je svrha ove rasplinute nazovi uvodne reči. Što se mene tiče, gospodine Brbljivi, vaša priča bi pila vodu samo u slučaju da se neki od tih piktograma može »prevesti« kao E=mc2; rakete, astronauti i slični crteži, pa bili oni ne od pre šest hiljada godina već i od juče, nikako se ne mogu dovesti u vezu sa gospodinom AA i njegovom teorijom
Related Posts
Poslednji komentari: