Za par dana, tacnije 15. doktobra, dolazi Blog Action Day - to je dan kada su svi blogeri pozvani da pisu o jednoj temi. Ta tema je zastita zivotne sredine.

Share/Save

Danas je dodeljena i cetvrta ovogodisnja Nobelova nagrada. Dobitnica nagrade za knjizevnost je Doris Lesing.

Za razliku od prethodne prethodna tri dana, kada su dodeljene nagrade za medicinu, fiziku i hemiju, domaca stampa je vec puna vestima o ovom dogadjaju. Vise detalja mozete procitati na:

B92 (1. put), B92 (2. put), Blic i Pink

Share/Save

Jos jedna ovogodisnja Nobelova nagrada ostaje u Evropi, i ponovo odlazi u Nemacku. Ovogodisnja nagrada za hemiju dodeljena je Gerhard Ertl (Dept. of Physical Chemistry, Fritz-Haber-Institut der Max-Planck-Gesellschaft, Nemacka), koji je inace 1961. diplomirao fiziku. Nagradu je dobio za rad u oblasti fizicke hemije i to za doprinos u istrazivanju povrsina cvrstih tela

Share/Save

Astronomsko drustvo “Alfa” i Odsek za fiziku PMF-a u Nisu, organizuju predavanje:

Zivot u kosmosu - astrofizicka determinisanost

Predavac ce biti prof. dr Dragan Gajic. Predavanje je zakazano za cetvrtak, 11. oktobar 2007. u 20h u amfiteatru PMF-a (Visegradska 33).

Share/Save

U svom objašnjenu nastanka Sunčevog sistema Džins polazi od pojave sudara Sunca i neke druge zvezde (naravno, ovde se ne misli da je došlo do stvarnog kontakta između ove dve zvezde već se pod sudarom podrazumeva samo jake međusobne interakcije između gravitacionih polja ovih zvezda). Džins prolazi od toga da je nekada u prošlosti jedna zvezda mnogo većih dimenzija od Sunca prošla u njegovoj blizini, na rastojanju manjem od kritičnog. Dok se ova zvezda približavala Suncu na njegovoj površini su počele da se izdižu dve plimske izbočine (ovo je ista pojava koju zapažamo i

na okeanima na Zemlji, gde plima nastaje pod uticajem gravitacije Meseca i u manjem obim Sunca), jedna na strani okrenutoj ka dolazećoj zvezdi, a druga, manja, na suprotnoj strani. Kako se zvezda sve više približavala razlika u visini između ove dve izbočine sve više je rasla. U trenutku kada se zvezda nalazila na kritičnoj daljini od centra Sunca, sila, kojom je ova zvezda privlačila materiju izbočine, bila je jednaka sili kojom je istu materiju privlačilo Sunce. Zvezda je nastavila i dalje da se približava Suncu, tj. zvezda je ušla u kritičnu sferu. Sada je sila kojom je zvezda privlačila materiju u bližoj izbočini nadvladala i došlo je burnog isticanja materije u vidu usijane gasovite struje. Kako se zvezda sve više približavala, intenzitet isticanja je sve više rastao; naravno, na suprotnoj strani Sunca ovakvo isticanje se nije dešavalo. Kada je zvezda počela da se udaljava intenzitet isticanja je slabio i na kraju potpuno prestao kad je zvezda izašla iz kritične sfere. Dalje »

Share/Save