Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična zvezda, ali za nas stanovnike ove Plave planete, Sunce je izvor života. Ono nas je stvorilo, ono nam omogućava da živimo, ono nas može uništiti. Koliko je Sunce značajno za život znali su i drevni narodi, tako da je ono najčešće smatrano božanstvom.
Već nekoliko milijardi godina Sunce sija svakoga dana na isti način. Na Zemlji su davno prošla vremena kada su ljudi Sunce smatrali božanstvom, kada su ga obožavali i kada su se plašili. Ipak, svakog leta ljudi razmišljaju od Suncu, o moru, plaži i sunčanju. Svakog leta postavljaju se pitanja o tome koliko je korisno, koliko je štetno. Mnogo hiljada godina nakon naših davno zaboravljenih predaka mi sve češće postavljamo pitanje: Treba li se plašiti Sunca? Read more…
Sunčanje i efekti UV zračenja
Sve tri vrste UV zračenja spadaju u tzv. jonizujuće zračenje. Što je energija zračenja veća ono je veći jonizator, tako je UVC najbolji a UVA najslabiji jonizator. Osim UV zračenja u grupu jonizujućeg zračenja spadaju još X i γ zraci. Osnovna osobina jonizujućeg zračenja je da izaziva promene na molekulima, atomima pa čak i atomskim jezgrima. Ovi zraci ime nose prema procesu jonizacije. Kao što je to slučaj sa svim vrstama zračenja, UV zračenje čine fotoni odgovarajuće frekvence. Jonizacija je proces u kome foton zračenja pogađa atom, predaje mu celokupnu energiju koju poseduje, foton nestaje a atom ostaje bez jednog (ili više elektrona) i pri tome nastaju slobodni elektroni i pozitivan jon. Slišan proces može se odigrati i na molekulima samo što se tada energija fotona troši na raskidanje molekulskih veza ili na jonizaciju molekula. Vrsta promene do koje zračenje može da dovede zavisi od njegove energije. Pomenuti γ zraci imaju najveću energiju i oni mogu da dovedu do promena na atomskim jezgrima (tj. do nuklearnih reakcija), energija X zraka je mnogo manja tako da oni prvenstveno dovode do promena u elektronsmom omotaču atoma. UV zračenje može da jonizuje atome i kida molekulske veze. Read more…
Kako se zaštititi?
Pre svega treba zapamtiti da nijedna od postojećih zaštita od Sunca nije 100% efikasna. Jedini način 100% zaštite je potpuno izbegavanje sunčeve svetlosti, ali posledice koje organizam trpi zbog nedostatka sunca neuporedivo su opasnije od posledica prevelike “doze” sunčanja. Naravno, neophodno je preduzeti odgovarajuće mere zaštite i poštovati neka pravila.
Poznato je da intenzitet sunčevih zraka nije uvek isti već da zavisi od doba dana i doba godine. Svi dobro znaju da je napolju mračnije i hladnije kad na nebu ima oblaka, toplije kada je vedro a Sunce visoko na nebu. Svi ovi efekti koje primećujemo vezani su isključivo za dolazak vidljive svetlosti. Situacija sa UV zracima je nešto drugačija, na primer neki oblaci zaustavljaju vidljivu svetlost ali UV zraci nesmetano prolaze. Naša čula ne reaguju na UV zrake tako da se na njih ne možemo osloniti, jedino što nam preostaje je upotreba posebnih instrumenata za merenje zračenja i slušanje vremenske prognoze. Read more…
Dolazi leto a sa njim i sve više toplih i sunčanih dana. Svake godine, sa početkom leta počinju i priče i upozorenja kako se treba čuvati Sunca. U okviru vremenske prognoze pojavi se i jedan dodatan faktor – UV indeks, a kreće i potraga za različitim zaštitama od UV zračenja.
Jedno od često postavljanih pitanja u ovo doba godine glasi: treba li se čuvati Sunca? Teško je dati jednostavan odgovor na ovo pitanje već priča mora da krene redom, od nekih osnovnih pojmova o tome šta je zračenje i kako ono utiče na čoveka.
Pre dve godine napisao sam tekst o tome, pa može biti korisno da se znanje osveži:
Kad budem raspoložen stiže tekst o ostalim vrstama zračenja i potencijalnim opasnostima, a uskoro će biti reči i o “veštačkom” sunčanju, tj. popularnim solarijumima.
Poslednji komentari: