Svet nauke

“U zrncu peska videti svet,
i beskraj na ruke dlanu,
i nebo kroz jedan divlji cvet,
i večnost u jednome danu.”

Da, tako je pevao Viljem Blejk mnogo pre nego su fizičari Zapada shvatili da on govori njihovim jezikom.

S početka XX veka model mišljenja u fizici je počeo sve više da podseća na model mišljenja u dalekoistočnom misticizmu: fizika je počela da govori kroz paradokse, jezik se pokazao siromašnim da opiše i imenuje nove pojmove. Read more…

Jedan zen učitelj je rekao:

„Ako, pitamo da li položaj elektrona ostaje isti,
moramo da odgovorimo „ne“;
Ako pitamo da li se položaj elektrona menja sa vremenom,
moramo da odgovorimo „ne“;
ako pitamo da li elektron miruje,
moramo da odgovorimo „ne“;
ako pitamo da li je elektron u kretanju,
moramo da odgovorimo „ne“.“

Uh, izvinite, to je rekao J. R. Openhajmer.

Aha, evo onog zen mislioca:

„Paralelu lekciji koju nam daje atomska fizika moramo potražiti u onim vrstama epistemoloških problema s kojima su se već susretali mislioci poput Bude i Lao Cea, kada su pokušavali da usklade našu poziciju gledaoca sa pozicijom glumca u velikoj drami postojanja.“

Opet greška, a znate li šta za to kažu Arapi:

„Ako se nešto desi jednom, ne mora se desiti drugi put, ali ako se nešto desi dva puta – treći put će se desiti sigurno.“ Read more…

Stari klošar je u kontejneru pronašao ubuđalo parče hleba, stavio ga u kolica pretrpana svim i svačim, i vratio se ispod jednog od mostova na Temzi. Celog popodneva je rosila sitna kiša i on beše prilično promrzao te oktobarske večeri.
Pojeo je parče hleba, postavio nove i suve kartone uz mali ivičnjak pored reke, pokrio se nekim ritama koje su ga tu čekale, i polako počeo da tone u san.

U neko doba kraj njegove betonske postelje tiho se zaustavi veliki Rols Rojs. Sanjivih, i ko zna kada opranih, očiju on ugleda kako iz automobila izilazi prelepa mlada dama u skupocenoj bundi.

• Zašto spavate tu, gospodine, obrati mu se ona, zar vam nije hladno?
• Jeste gospođice, ali ovo je moj dugogodišnji dom, pa sam se navikao na loše uslove, odgovori.
• No, no, noćas ćete spavati kod mene, reče ona, i visoki šofer uhvati za ruku klošara, te ga ubaci u limuzinu, pored mlade gazdarice.

Vozili su se dosta dugo dok ne prođoše kapiju velikog imanja. Nekoliko kilometara pod šumom i vrtovima je delilo gvozdenu kapiju od impresivnog dvorca sa kolonadom jonskih stubova. Read more…

Mumon je komentarisao jedan poznati zen koan rečima:

„Središnji put je bez prolaza
Iako hiljade staza vodi do njega.
Prođeš li kroz neprolazni prolaz
slobodno koračaš između zemlje i neba.“

Pre nego nastavite sa tekstom (ako ste fizičar) kažite mi na šta vas asocira ovaj stih.
Eto, još u trinaestom veku čovek „otkrio“ tunel efekat.

Jeste da on ovde govori o buđenju-prosvetljenju, nekoj vrsti oslobađanja duše, ali ko može da tvrdi da i tu ne postoji neka specifična potencijalna barijera? Zatim se ona prođe tamo gde je u principu prolaz zabranjen. Read more…

Paradoksalne, šta više besmislene pitalice i delanja u zenu treba da “slome normalnu” logiku mišljenja učenika; da oslobode um koji onda počinje da “teče”, odnosno kontinualno prelazi sa teme na temu bez vezivanja za bilo koju od njih. Ovo je naročito bilo važno samurajima, u veštinama mačevanja i gađanja lukom i strelom.

“Bez razmišljanja, bez premišljanja
- savršena praznina.
Pa ipak, u njoj se nešto kreće
sledeći svoj sopstveni put.”

Cilj je postizanje “tišine”-neumnosti-bezmisli, odnosno zaustavljanje “unutrašnjeg dijaloga”. Ljudi koji praktikuju meditaciju dosežu to stanje na neko vreme (u minutima), ali i oni koji pecaju, pletu, vezu, bave se nekim uvežbanim, monotonim poslom koji se ponavlja po automatizmu. Read more…

Dakle definitivno ne znam šta je paradoks. Niti zen. Niti fizika…Vakuum.

Moraću da se oslonim na autoritete; Ivan Klajn i Milan Šipka kažu da je paradoks:

1. mišljenje koje se po nečemu kosi sa opšte usvojenim stavovima,
2. zaključak koji izgleda protivrečan ili apsurdan, mada može biti istinit,
3. u nauci: neočekivana pojava koja ne odgovara poznatim činjenicama,
4. osobena, neobična ili čudna misao, pojava ili stvar.

Kada bolje razmislim čitav moj život odgovara gornjim formulacijama: ja živim u paradoksu!? A pretpostavljam da to važi i za druge, ili makar neki procenat čovečanstva. Read more…

Trgnuvši se iz duboke meditacije, mlađi monah pustinjak dreknu:

• Da li je počelo? Da li se završilo?
• Šta, upita stariji.
• Vreme! Vreme!
• Nisam primetio bilo kakvu promenu. Otkuda to?
• Igrač je okrenuo smer igre. Univerzum se sažima.
• Da je tako prošlost bi mi budućnost bila, a ti bi govorio unazad, budalo.
• Budala jesam, ali ovo se već dogodilo.
• Kada?
• Juče.
• Juče nisam bio tu.
• Pa, uvek si u ovoj pećini!
• Bio sam tamo gde vreme ne prolazi samo po sebi. [1]

Read more…

U prethodnom nastavku sam pomenuo tri jezika: reči, ćutanje(tišina) i delanje, a evo kako to izgleda na jednom klasičnom primeru:

„ Hjakudžo je jednom prilikom poželeo da odabere učitelja za novi manastir. Pozvao je sve kaluđere i rekao im da će to mesto dobiti onaj ko najbolje odgovori na postavljeno pitanje. Onda je uzeo posudu za vodu, spustio je na pod i upitao:

-Ko može da kaže šta je ovo a da ne kaže kako se zove.

Glavni kaluđer reče:

- Ne može se nazvati klonfom.

Isan, koji je tada bio kuvar, prevrnu posudu nogom i izađe. Hjakudžo se nasmeja i reče:

- Glavni kaluđer je izgubio.

A Isan je dobio mesto učitelja u novom manastiru.“

Delanje. Delanje u tišini. Govor bez reči. Veština koja se razvija zenom. Read more…

Sozan: Gospodine Fergson, planina se može u more pretvoriti, ali reči ničiji um ne mogu otvoriti.

novinar: Još jedna priča o nedovoljnosti reči; zaboravljate da sam ja novinar, i da sam je dobro osetio i na svojoj koži.
No, nismo završili prethodnu temu; ako je univerzum nastao u Velikom prasku da li je tada počelo i vreme?

Sozan: Čitao sam o tome. Za mene se univerzum neprekidno širi i skuplja, jedan ciklus nazivamo kalpom.

novinar: A šta je sa vremenom? Read more…

Kuvar: Da pripremim testo danas.

Sozan: Već si to uradio.

Kuvar: Onda ću Vam podesiti gustinu pirinčane loptice sa gustinom pasulja za ručak.

Sozan: Patrijarsi nisu podvajali prostor vreme od forme-oblika, na kraju, od energije.

Kuvar: Naročito ne samo vreme, učitelju.

Sozan: »Bez razmišljanja, bez premišljanja, savršena praznina. Pa ipak u njoj se nešto kreće,   sledeći svoj sopstveni put.« Read more…