Svet nauke

“U zrncu peska videti svet,
i beskraj na ruke dlanu,
i nebo kroz jedan divlji cvet,
i večnost u jednome danu.”

Da, tako je pevao Viljem Blejk mnogo pre nego su fizičari Zapada shvatili da on govori njihovim jezikom.

S početka XX veka model mišljenja u fizici je počeo sve više da podseća na model mišljenja u dalekoistočnom misticizmu: fizika je počela da govori kroz paradokse, jezik se pokazao siromašnim da opiše i imenuje nove pojmove.

Zahvaljujući Aristotelu (koji, uzgred nije morao ništa da radi, bolje da je bio pravi robovlasnik koji juri robinje i pije vino) u mišljenju Zapada se kanonizovala iliti dogmatizovala logika “Da ili Ne”; ništa između, ništa “i Da i Ne”. S druge strane, na “Dalekom istoku”, stvari su bile “i Da i Ne”, ili kako komentariše Mumon:
“Ko objašnjava razliku između Da i Ne, ostaje da živi u području te razlike”. I tako su se fizičari suočili baš sa tim problemom: aha, to je čestica, ali to je i talas-kako to?

Milenijumima unazad Istok je šaputao:

“Kreće se-ne kreće se.
Daleko je, i blizu je.
Unutar je svega ovoga, i
izvan je svega ovoga.”

Ili ovo:

“Nema postavljenih meta,
nijedan luk nije nategnut,
a strela napušta tetivu.
Ona možda ne pogađa,
ali ne promašuje.”

Bukoku Kokuši

Paradoks je postao noćna mora utemeljivača kvantne mehanike i atomske fizike… A šta je paradoks?

Nešto mislim da pravo pitanje glasi: postoji li uopšte paradoks?

Related Posts

1. Matematika iza Opste relativnosti (uvod)
2. Entropija – uvod
3. Zen i fizika 13: Grobar
4. Zen i fizika VI – Paradoks ponovo
5. Zen i fizika 7: Vreme nikada nije bilo sigurna stvar