Zen i fizika VI – Paradoks ponovo
- Uvod u “Zen i fizika”
- Paradoks – prvi deo
- Zen i fizika III- buđenje (prosvetlenje)
- ZEN I FIZIKA IV – Neprolazni prolaz
- Zen i fizika V – Reči nisu dovoljne
- Zen i fizika VI – Paradoks ponovo
- Zen i fizika 7: Vreme nikada nije bilo sigurna stvar
- Zen i fizika 8: Tišina
- Zen i fizika 9: Vreme u vodi
- Zen i fizika 10: Vreme i voda
- Zen i fizika 11: Um-neumnosti
- Zen i fizika 12: Ponovo o Umu – neumnosti
- Zen i fizika 13: Grobar
- Zen i fizika 14: Ptica Rugalica
- Zen i fizika 15: Ptica Rugalica (nastavak)
- Zen i fizika 16: Pesma japanskog samuraja
- Zen i fizika 17: međuprožimanje
- Zen i fizika 18
Dakle definitivno ne znam šta je paradoks. Niti zen. Niti fizika…Vakuum.
Moraću da se oslonim na autoritete; Ivan Klajn i Milan Šipka kažu da je paradoks:
- mišljenje koje se po nečemu kosi sa opšte usvojenim stavovima,
- zaključak koji izgleda protivrečan ili apsurdan, mada može biti istinit,
- u nauci: neočekivana pojava koja ne odgovara poznatim činjenicama,
- osobena, neobična ili čudna misao, pojava ili stvar.
Kada bolje razmislim čitav moj život odgovara gornjim formulacijama: ja živim u paradoksu!? A pretpostavljam da to važi i za druge, ili makar neki procenat čovečanstva.
Šta više, i čitav svet mi deluje paradoksalno, kao da je satkan od bezbrojnih paradoksa.
S druge strane nekako sam se navikao da čestica bude i talas, to mi zvuči sasvim u redu i nimalo me ne zbunjuje. Bez posebnih problema mogu da zamislim n dimenzionalni prostor. Nije mi čudan paradoks blizanaca, čak mi je jako blizak. Ne uzbuđujem se kada neko danas zastupa jednu stvar, a samo par minuta kasnije bi ubio za dijametralno suprotan stav…Kada te neko voli do sutra u šest popodne, a od šest i 2 sekunde te mrzi…
Ako je svet paradoks-zapravo normalno stanje- šta je onda paradoks?
Uostalom već sam napisao da je to reč bez značenja, i sada bih da stanem iza tih reči…mada znam da grešim…ali, bože moj, Mumon komentariše razgovor tri kaluđera (dvojica gledaju zastavu koja se vijori na vetru pa jedan kaže da se vetar kreće, drugi da se zastava kreće, a treći, glavni kaluđer koji je u međuvremenu došao, kaže da se um kreće):
„Vetar se kreće, zastava, um.
Sve je to isto:
kada se usta otvore
sve je pogrešno.“
Ali, Mumon greši; isto je i kada se usta ne otvore.
Pa sad pričajte. Pa sad ćutite.
Aha, setih se da sam gore pomenuo česticu (elementarnu), hajde da je tako ne zovemo. Mi u principu baš ne znamo kako čestice izgledaju; samo za svaku od njih vežemo grupu brojeva (barionski, leptonski, spin,…), smestimo ih u bra-ket zagrade, dodamo operatore i na dalje radimo šta već radimo.
Mislim da je bolje elementarne čestice posmatrati kao „poremećaj prostora“, dakle nisu čvrste loptice ili ciglice, već neki poremećaj prostora. Tako da smo i mi u stvari veliki poremećaj prostora, šta više univerzum-ili prazan prostor- sastavljen od velikog broja poremećaja prostora. Po ovome ispade da smo mi paradoksalan univerzum poremećenog prostora…Možda i to nešto znači…Takođe se, poput univerzuma, širimo, pa skupljamo, raspršujemo i kasnije naši delići grade neke nove oblike života, druge univerzume. Prazna priča. Hajde da joj damo smisla jednim komentarom za sve one među vama koji ne vole utabane staze:
„Hodati duž oštre ivice mača,
trčati preko tanke kore leda;
za to nije potrebno slediti tragove.
Za uspon uz strmu liticu
nisu ti potrebne ruke.“ – Mumon
A, šta je zen?
Related Posts
Gospodine Icicu zaista uzivam u vasim tekstovima, drago mi je da ste nasli vremena da ih objavite i nadam se da cete ih jednog dana objediniti i izdati (ako to vec niste ucinili). Cela ova prica/filozofija/nacin razmisljanja je za mene jako inspirativna(an) iz razloga jer nije sputana. Probacu da objasnim kako sam sve to video – sve jeste i sve nije i sta je ne znam (nadam se samo da Temza nece biti hladna).Odnosno moze biti ali nemora da znaci pa kako kome drago.
Na kraju price o razgovoru tri kaludjera rekli ste sledece: “Ali, Mumon greši; isto je i kada se usta ne otvore. Pa sad pričajte. Pa sad ćutite.”; pokusavam to da shvatim. Sebi sam to predstavio na sledeci nacin – Ako detetu od 6 godina pokusamo da objasnimo pojam sile moracemo da pricamo o tome , ali koliko god pricali i sta god rekli sve dok se u detetovom umu ne stvori jasna slika samog pojma (ne kazem da imam 100% tacnu prestavu o tome sta je sila) nece “znati” sta je to sila. Znaci li to da je istinsko razumevanje upravo u onom ne izgovorenom?
Zanimljivo Ivane. Kada čitaš ove tekstove radi to bez posebne namere, onako usput. Zen ne voli obaveze, definicije, pravila,…ne voli racionalni misaoni napor, zen je intuitivan.
Bilo da su ljudi sa “istoka” ili sa “zapada” duboko u sebi znaju da reči nisu dovoljne. Svi imamo drugačije unutrašnje slike za određene termine i pojmove, zato je teško nekome predočiti vlastito iskustvo(to si ti lepo uočio sa pričom o detetu)…Čak i kada je matematički formalizam fizike u pitanju.
Postoje tri “jezika” po mom iskustvu(o tome već u sledećem, napornom tekstu) reči i govor, ćutanje i delanje. Postaviću i jednu lepu priču o delanju, jer si me sada podsetio da to treba slikovito predstaviti.
Mumon komentariše jedan koan rečima:”Ko razume prvu istinu razumeće i konačnu-ali te dve reči nisu jedna reč.” To ne znači da istina ne postoji. Izgleda ću i ja da probam koliko je Temza hladna.
Ili kaže:”Ako zaista želite da izrazite istinu odbacite reči, odbacite tišinu i kažite nešto.”
Kako to izgleda u praksi već sutra u komentaru(baš su me pritisli poslovi i mala deca).
Uzgred, sa zenom se družim već tridesetak godina, a odlučio sam da svoje stihove i iskustva postavim prvo na ovom sajtu koji mi je jako inspirativan. Tekstovi koji slede biće prilično polemični, mada mi to nije cilj. Biće i mnogo zanimljivih stihova…i koana…”pa kako kome drago” kako ti kažeš.
Hvala vam na savetu, obecavam necu se truditi
Ako si još uvek tu Ivane, šaljem ti jednu zaista retku pesmu nepoznatog japanskog samuraja koju sam dobio iz Tokija zahvaljujući gospodinu Kenti Suzukiju, a koji je do aprila meseca ove godine studirao u Beogradu (i hteo bi da se vrati, kući kod njega se mnogo radi i žuri), a eto njega u Pirotu od 22. avgusta.
Nemam roditelje; od neba i zemlje stvaram sebi roditelje.
Nemam dom; od pleksus solarisa stvaram svoj dom.
Nemam božansku moć; od čestitosti stvaram svoju božansku moć.
Nemam nikakvih ciljeva; od popustljivosti stvaram svoj cilj.
Nemam magijsku moć; od ličnosti stvaram svoju magijsku moć.
Nemam ni život ni smrt; od A UM stvaram svoj život i smrt.
Nemam telo; od ravnodušnosti stvaram sebi telo.
Nemam oči; od bljeska munje stvaram svoje oči.
Nemam uši; od osećajnosti stvaram svoje uši.
Nemam udove; od pripravnosti stvaram sebi udove.
Nemam pravila; od samo-zaštite stvaram svoje pravilo.
Nemam strategije; od „slobodan da ubije i slobodan da obnovi život“ stvaram moju strategiju.
Nemam planova; od „iskorišćavanja dobre prilike“ stvaram svoje planove.
Nemam čuda; od pravednih zakona stvaram čuda.
Nemam načela; od prilagodljivosti svim prilikama stvaram sebi načela.
Nemam taktiku; od praznine i punoće stvaram svoju taktiku.
Nemam dara; od hitrog uma stvaram svoj dar.
Nemam prijatelja; od mog uma stvaram prijatelja.
Nemam neprijatelja; od nebudnosti stvaram neprijatelja.
Nemam oklop; od dobrote i ispravnosti stvaram sebi oklop.
Nemam zamak; od nepokretnog uma stvaram zamak.
Nemam mač; odsutnost uma jeste moj mač.
DREVNI JAPANSKI SAMURAJ
Hvala Vam gospodie Icicu. Moram priznati da samo za par stihova imam ,neku, ideju; moracu ipak ostaviti onom neracionalnom da spozna.
Ranije ste naveli da su od 22.8.-25.8. Dani Japana u Pirotu; zaista bih voleo da svratim do Pirota, makar na jedan dan, za vreme trajanja manifestacije i prisustvujem predavanju o Zenu i Fizici, ukoliko je takva vrsta predavanja predvidjena. S obzirom to da na zvanicnom sajtu nisam pronasoa nijednu informaciju vezanu za program manifestacije, bio bih vam zahvalan ako biste mogli da mi date bilo koju informaciju vezanu za plan i program manifestacije. Unapred hvala.
Hvala jos jednom za ovu jedinstvenu i retku pesmu.
Dakle, Ivane biće ti jasnije kada se to “skuva” u tvom podsvesnom, i prepušteno intuiciji. A ja ću pokušati da je malo pojasnim u jednom od sledećih nastavaka ove priče, kada ćemo razgovarati o odnosu zena i samuraja.
Sa Japancima ćemo ovog leta razgovarati vrlo malo o zenu, jer ovog-drugog puta kako dolaze nisu ispeli da nagovore jednog zen učitelja da dođe. Ali, doći će on. Obavestiću te na vreme.