Tokom istorije zabeležen je veliki broj supernova. Većina ovih supernova otkrivena je poslednjih decenija u udaljenim galaksijama, pomoću moćnih teleskopa, ali tokom istorije bilo je i onih supernova koje su videli, i verovatno kojih su se plašili, ljudi koji su šetali Zemljom pre nekoliko vekova.

U poslednjoj fazi u životu zvezda velikih masa dolazi do vrlo snažnih i upadljivih promena. Verovatno najupečatljivija promena je eksplozija zvezde do koje dolazi onda kada zvezda više nije u stanju da se suprotstavi sopstvenoj težini. Takva eksplozija u kojoj zvezda biva gotovo potpuno uništena naziva se supernova. Jedna zvezda običnog sjaja, u trenutku eksplozije supernove zasija poslednji put, ali ona tada sija sjajnije neko ikada ranije, sjajnije od milijardi drugih zvezda, sjajnije od čitave galaksije u kojoj je živela. Dalje »

Do sada je u našoj galaksiji zabeleženo samo šest eksplozija supernova u poslednjih 1000 godina. Na slici prikazan je položaj tih supernova u galaksiji. Supernove najčešće dobijaju imena po godini u kojoj su zabeležene a ako ih ima više iza godine stavljaju se redom slova abecede. Supernova Cassiopeia A (CasA) nije zabeležena u istoriji ali radio posmatranja su ukazala da je svetlost ove supernove stigla do Zemlje u VII veku. Dalje »

Pre tačno 62 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ljudi širom sveta. Bila je to atomska bomba, bomba koja je u trenutku obrisala sa karte ceo jedan grad. Tri dana kasnije, još jedna bomba i nestao je još jedan grad. Rat je dobijen, a mir? Dalje »

Nakon administartivnih problema, pokusaj sabotaze i problem alkohola kod posade, satl Endevor je veceras uspesno poleteo ka svemirskoj stanici. Poletanje je proteklo po planu, bez ikakvih problema.

Sagorelo jezgro zvezde male mase se hladi i skuplja i na kraju od njega nastaje beli patuljak dok se gasovi njegove planetarne magline rasipaju i nestaju iz vida. Na sličan način od sagorelog jezgra zvezde velike mase, bogatog neutronima, postaje mrtva zvezda, od koje se, nakon eksplozije supernove, udaljava maglina, tzv. Ostatak supernove, koja može biti vidljiva stotinama i hiljadama godina nakon eksplozije.

Od ovog preostalog jezgra ne može postati beli patuljak. Njegova masa je prevelika pa pritisak degenerisanih elektrona nije dovoljno snažan da spreči dalje sažimanje. Pritisak degenerisanih elektrona posledica je Paulijevog principa isključenja, po kome dva elektrona ne mogu zauzimati isto mesto u isto vreme. Slično elektronima i neutroni se pokoravaju Paulijevom principu isključenja. Dva identična neutrona ne mogu se primorati da zauzmu isto mesto. Kao posledica, kad materijal u sagorelom jezgru masivne zvezde, bogat neutronima, kolapsira na malu veličinu, stvara se pritisak degenerisanih neutrona. Pritisak se tada snažno odupire svakom daljem sabijanju. Mrtvo telo zvezde postaje neutronska zvezda. Dalje »

Kastor je u klasičnoj mitologiji poznat kao smrtni blizanac Poluksa. Sjajne zvezde ova dva ratnika lako su uočljiva u sazvežđu Blizanci. Bez obzira što je sjaj Kastora manji od Poluksa on je ipak označen kao  Gemini, a Poluks kao  Gemini. Kastorova mitološka i nebeska veza sa Poluksom uvrstile su ovu zvezdu u zvezde prve magnitude, mada je on ustvari najsjajnija zvezda druge magnitude.

Kastor i Poluks su interesantne zvezde. Na severnom kraju sazvežđa Blicanaca, Poluks je narandžasti džin, a Kastor bela zvezda glavnog niza. Golim okom Kastor izgleda kao obična zvezda spekta A klase, slična Vegi, vrlo topla, temperature između 7000 i 10000 stepeni kelvina. Iako su ove dve zvezde mitološki prilično povezane, Kastor nema fizičkih veza sa Poluksom. Nalazi se na daljini od 52 svetlosne godine, a to je samo pola puta do njegovog mitološkog blizanca. Dalje »

Pre svega treba zapamtiti da supernova NIJE velika nova. One nastaju iz sasvim različitih uzroka od potpuno različitih vrsta zvezda, ali iako su različite one imaju i neke sličnosti.

Kao i nova, supernova je zvezda čiji se sjaj iznenada, drastično poveća, a zatim se polako smanjuje, iščezavajući sa neba. U nekim slučajevima krive sjaja bliskih nova i udaljenenih supernova mogu biti vrlo slične i zbog toga se, skoro do 1920 godine, smatralo da se u oba slučaja radi o istoj pojavi. Pre nego što su shvatili uzroke nastanka nova i supernova, astronomi su uočavali jasnu razliku posmatrajući ova dva događaja. Dalje »

Prosao je jos jedan mesec. Ubedljivo najvise ljudi u julu na sajt su dovele kljucne reci “rolling stones slike”. Dan-dva nakon koncerta na Uscu poseta je skocila za neverovatnih 20-30 puta. Tome je sigurno dorpinelo i prvo mesto koje je ovaj sajt zauzeo na Googlu prilikom trazenja pomenutih kljucnih reci. Pored slika sa koncerta medju TOP10 na Googlu bile su skoro sve srpske reci koje je neko mogao da poveze sa ovim fenomenalnim koncertom. Dalje »

Sigurno su svi već čuli za poznate krugove u žitnim poljima. Savršene, simetrične šare ogromnih dimenzija koje su ukrašavale neka žitna polja širom sveta.  Glavana osobina ovih figura uvek je bila simetričnost i savršenstvo oblika.

Mnogi smatraju da su ove figure napravili vanzemaljci. Bilo je mnogo pokušaja da se objasni kako ove figure nastaju, neki pokušajui bili su manje, neki više uspešni. Sve u svemu, stručnjaci kažu da ove figure nastaju upornošću i napornim radom nekih pojedinaca, noću, uz svetlost lampi, uz pomoć štapa i kanapa.

Dalje »

Ranih zimskih noći na srednjim geografskim širinama severne hemisfere Kapela se nalazi gotovo tačno iznad naših glava. Ovo je jedna od tri najsjajnije zvezde severnog neba, druge dve su Arkturus (proleće) i Vega (leto). Sve tri su približnog sjaja. Arkturus – hladan i narandžast, Vega – vrela i bela, a Kapela – žuto-bela zvezda, negde u sredini temperaturnog raspona. Na celom nebu ona je po sjaju četvrta zvezda, osim pomenutih od nje je sjajnija jedino zvezda Sirijus. Kapela je najsjajnija zvezda u blizini severnog pola. Zbog velike severne deklinacije na kojoj se nalazi Kapela je vidljiva tokom cele godine. Dalje »